Vinarija Kiš Sremski Karlovci

Preci današnjih vlasnika vinarije porodice Kiš iz Sremskih Karlovaca su svoje prvo vino preradili davne 1830. godine. Od tada do danas traje tradicija Kišove misterije – proizvodnje kvalitetnih vina na Fruškoj Gori koja je Bogom dana za uzgoj vrhunskih sorti belog grožđa od koga se dobijaju dobra domaća vina. Kada se proba Rajnski rizling vinarije Kiš, jasno je da je tradicija i misterija i danas živa i uzbudljiva…

Istorija Vinarije porodice Kiš je duga skoro dva veka i veoma živopisna. Tradicija vinarije porodice Kiš iz Sremskih Karlovaca obuhvata mnoge uspomene, od kada su 1801. godine pradedovi kupili prvi vinograd. Slede stradanja, izazovi, doslednosti, padovi, istrajavanja, epidemije vinogradarskih bolesti, među kojima je filoksera bila najkobnija, jer je u periodu od 1885-1895. godine uništila sve vinograde na Fruškog Gori. Ipak, fruškogorski vinogradi su odmah obnavljani i sađeni mnogo boljim i otpornijim sortama grožđa. Predah je bio Prvi svetski rat, kratko vreme u kome su opustošeni vinogradi, ali je posebno stradao muški deo populacije. Porodica Kiš se našla pred novim izazovom ali, Bogu hvala, nije odustala.

1931. godine, kao drugo dete u porodici Kiš, rodio se Slavko Kiš. Niko tada nije mogao da predpostavi da je upravo on taj koji će porodičan posao nastaviti i koji ni jednog trenutka neće pomisliti da prekine tradiciju. Dve godine kasnije rodio se i treći sin. U tadašnjoj porodici Kiš, planirano je da se dva starija sina školuju, a da najmlađi ostane na porodičnom imanju. Ali, kako je zapisao August Šenoa, „čovek snuje, a Bog boguje“… Dečaci su detinjstvo provodili mirno. Izjutra su pomagali oko kućnih i vinogradarskih poslova, a popodne jurili krpenjaču po prašnjavom drumu koji se protezao između reda kuća s desne strane ulice i nadaleko čuvene Kapele mira sa leve. Kao i sva deca, verovali su u čuda i lepu budućnost. Najstariji brat otišao je na škole, pa je Slavku pripala čast da svake subote upreže konje, te sa ocem seda na kola natovarena drvenom bačvom i gumenim crevom kao jedinim pomoćnim alatom za istakanje vina. Put ih je vodio kroz centar Sremskih Karlovaca, pored crkve i Patrijaršijskog dvora, pa pored močvarnih obala Dunava, preko mosta, do Riblje pijace u Novom Sadu. Vino se prodavalo na litre, koje su uz pomoć onog creva pretakali u balone kafedžija i ugostitelja. Imali su oni svoje stalne mušterije, iako je tada u Sremskim Karlovcima postojalo čak 400-500 vinskih podruma, a sva obradiva zemlja bila vinogradima zasađena. Roditeljski plan narušio je II svetski rat. Srednji sin je stigao da završi svega nekoliko razreda. Usledile su godine mobilizacije, muke, gladi, nemaštine i stradanja. Tokom ovog perioda vinogradarsta Fruške gore je važilo nepisano pravilo da jedna porodica može lepo da živi ako u posedu ima 2 hektara vinograda sa koga bere grožđe, prerađuje ga u vino i prodaje. Vinogradi su se prvih 100 godina širili onoliko koliko se širila i porodica. U periodu posle Drugog svetskog rata je uspeh bio sačuvati postojeće. Dugo čekani mir je stigao sa novom vlašću i pravilima prema kojima nikakva privatna inicijativa nije bila poželjna, kada vinogradarima sledi još jedan period preživljavanja… Srećna okolnost sačuvala je živote i zdravlje trojici sinova. Najstariji je otišao svojim putem, najmlađi ostao na porodičnom imanju, a Slavko ni tamo ni ovamo. Videvši da nema druge, strpljivo je radio, štedeo, te u produžetku ulice – danas svega par kuća dalje, kupio plac i na njemu krenuo da zida svoj budući dom sa ulične strane i obavezni vinski podrum u dvorištu. U novi dom je prvo stigla mlada, a nedugo zatim i devojčica Helena, jedino dete Slavka Kiša. Nova vlast nametnula je svim vinogradarima obavezu da sve svoje grožđe prodaju Nacionalnom vinskom podrumu, skraćeno nazvanom NAVIP. Cenu su plaćali u vinu, Karlovačkim rizlingom. Krišom, za sebe i svoje dugogodišnje mušterije, Slavko je uvek imao u podrumu par hiljada litara dobrog domaćeg vina. Slom komunizma je doneo novu slobodu za male, privatne proizvođače vina u Sremskim Karlovcima i time novu eru uspona koji i danas traje. Kako je Slavko imao samo jedno žensko dete, a posao uzgoja grožđa i proizvodnje vina bio uvek nekako više muški, novu radost u kuću uneo je zet Jovan Crnković, koji je odmah prihvatio da porodičnu tradiciju sopstvenom brigom i radom sačuva i unapredi. Može biti da ga je opčinila opojna aromatika Bermeta, tog davno zaboravljenog, a kroz istoriju nadaleko čuvenog karlovačkog vina, koji je već na njihovoj svadbi 1979. godine gostima poslužen tek, nova era nosi mahom njegov pečat. Spoj tradicije, znanja i iskustva, sad već dede Slavka i mladosti, energije i poleta zeta Jovana za rezultat daju brojna pozitivna dešavanja. Na prvom ocenjivanju vina, 1991. godine, Vinarija Kiš osvojila je veliku zlatnju medalju Novosadskog sajma za najbolje belo vino i tu poziciju zadržala narednih nekoliko godina koliko se vino slalo na ocenjivanje. Usledila su brojna priznanja i nagrade na drugim manje ili više značajnim takmičenjima. Na nagovor prof. dr Petra Cindrića i dr Vlade Kovača, u vinogradu Matej, 1993. godine, posađeni su prvi zasadi Rajnskog rizlinga na Fruškoj gori. Nedugo zatim, nikao je i prvi zasad Merlota na ovim prostorima. Jedan od velikih trenutaka desio se i na vinskom balu koji je organizovan povodom Svetog Trifuna, praznika svih vinara, vinogradara i ugostitelja, 14. februara 1998. godine. Deda i zet, odlučili su da okupljenima predstave Bermet, nekada slavno aromatizovano vino svih karlovačkih vinara. Reakcije prisutnih su bile takve, da se sa male proizvodnje, decenijama rađene isključivo zbog toga da se receptura sačuva od zaborava, prelazi na količine namenjene otvorenom tržištu. Ređaju se naizmenično nagrade publike na salonima i festivalima sa nagradama stručnih žirija. Linija uspona deluje nezaustavljivo, kada 2006. godine, odjednom i iznenada, umire Jovan Crnković. Porodica još jednom prolazi kroz iskušenje. Deda Slavko još jednom ostaje sam na čelu porodice. Srećom, tu su unuci Predrag i Tamara, već polako stasali za posao, jer su uz njega i oni detinjstvo provodili u vinogradima, od malih nogu sticavši i ljubav i znanje. Tamara je pred udajom, a i mladi budući zet Siniša Popov je već uključen u posao.

Godine prolaze, a posao se razvija. Mama Helena i Tamara su stub oslonac u porodici i u poslu. Peđa je sa deda Slavkom, /čuvenim vinarom iz Sremskih Karlovaca, 1931-2015/ stalno angažovan oko vinograda i podruma, a Siniša je zadužen za plasman. Život ide dalje. Prvobitnih 3,5h vinograda, koliko je deda Slavko dobio u nasledstvo se konstantno uvećava. Gradi se nova vinarija, proizvodnja se izmešta na drugu lokaciju, a stara vinarija postaje prostor za prijem gostiju. Kad u novoj vinariji bude gotov deo namenjen gostima, stara će postati Muzej vinogradarstva. Ređaju se nagrade i priznanja. 2014. godina donosi veliku radost, jer vino Rose Vinarije Kiš osvaja titulu Najboljeg rosea na Balkanu. Istovremeno, deda Slavko svedoči nezapamćeno kišnu i tragično lošu godinu za vinogradare. Prolazi i ta, za ceo region loša godina. Stiže 2015. Ceo život, svakodnevno obilazeći vinograde, negde bred berbu, deda Slavko zagleda Chardonnay i kaže kako ne pamti bolju godinu. Zadovoljan je. Godina je dobra, a unuci stasali da sami vode brigu o porodici, o poslu, o vinu i o vinogradu. Zato on može mirno da ode. Tiho i nenametljivo kako je i živeo. Zna da njegov put ima ko da sledi… Slavko Kiš /1931-2015/ je bio glava porodice, zvezda vodilja u svim važnim odlukama, sidro u svim ozbiljnim situacijama, srce, duša i sama suština svake kapi koja je pretočena u bocu. Svaka misao i svaka reč bili su izraz one iskrene, nepatvorene narodske mudrosti. Naslednici su upijali svaku njegovu reč, znajući da će doći dan kada će samo iz sećanja moći daje dozovemo. Tako je i danas. Sećamo se dede s ljubavlju i nastojimo da sačuvamo sve ono što nam je tako nesebično davao. Ovo su neke od njegovih malih mudrosti:

“Priroda je dala da se baš ovde, na Fruškoj gori, u našem Mateju mogu napraviti najbolja bela vina. Ako hoćeš nešto dobro, to mora i da košta. (prilikom kupovine nove opreme za vinariju). Da je drvo valjalo, ne bi mi bežali u inox. (na temu nekadašnjih načina proizvodnje). Ako imate dobro grožđe, uvek ćete imati i dobro vino. Moraš probati loše da bi znao šta je dobro. Ne možeš oprati bure, a da noge ne pokvasiš. Gde bi voda nego u papuče. Jugu fali kiselina, severu fali šećer, a mi u sredini imamo sve. E, sad samo to treba iskoristiti”.

Danas porodica Kiš u posedu ima 14 hektara vinograda: 11,5 u rodu i 2,5 u pripremi. Najveći deo vinograda Vinarije Kiš nalazi se na potezu Matej, elitnim karlovačkim vinogradima sa koga potiče najkvalitetnije grožđe. U prošlosti su ovaj deo nazivali i Šećerni do, jer je ovde grožđe oduvek nakupljalo najviše šećera. Imajući u vidu činjenicu da je u pitanju kotlina koja se obrušava prema Dunavu, čime se sva suvišna vlaga spušta na dole, odlično strujanje vetrova kao i to da ove vinograde greju dva sunca: jedno sa neba i drugo sa Dunava, kvalitet grožđa nije za iznenađenje. Pored zasada Grašca belog (čuveni klon SK 54), Šardonea, Portogizera, Frankovke i Caberne sovinjona, ovde se nalaze i prvi zasadi Rajnskog rizlinga i Merloa na Fruškoj gori, na koje je porodica posebno ponosna. Manje količine Grašca belog zasađene su i u vinogradima Lipovac i Ćušilovo, dok se nešto Merloa i Rajnskog rizlinga nalazi i u vinogradu Krstuševina.

Grašac beli je mlado, osvežavajuće i lepršavo vino. Miriše na zrele jabuke, stono voće i citruse, uz note belog cveća, sa sočnom završnicom koja dugo traje. Vino Misterija suva je slamnato žute boje, dopadljivog i raskošnog mirisa stonog i citrusnog voća. Na ukusu je veoma sveže, jasne i čvrste structure. Vino Misterija polusuva je slamnato žute boje nešto jačeg intenziteta. Na mirisu dominira stono voće uz primese kore zrelog limuna, breskvi i kitnikeza. Chardonnay Kiš je puno belo vino, zlatno žute boje, izraženog prijatnog voćnog mirisa, jasne arome, diskretnih voćnih kiselina i ima jednu tananu slatku notu. Kiš Rose je pun i zaokružen, sa svežim kiselinama i nežnom, dobro integrisanom notom slasti koja u ustima ističe voćnost, a koja se i u završnici dugo prepoznaje. Dugi niz godina, Portugizer je bio sinonim za vrhunska fruškogorska crvena vina. Vino Kiš Portugizer odlikuje gusta, modroljubičasta boja, a 2015. Godine je u kategoriji 96 vina, odlikovan zlatnom medaljom. Vino Kiš Merlot potiče iz prvog zasada ove sorte na Fruškoj gori. Odlikuje ga intenzivna rubin crvena boja, diskretna aroma i svež ukus. Kiš Bermet beli mirisom potvrđuje obilje začinskih nota, pre svega karanfilić, cimet, gorka narandža i pelin. Vino je izuzetno puno, raskošno u ustima. Kiš Bermet crveni ima raskošan miris suvih višanja, cimeta, karanfilića, spekulasa, vanile i crne čokolade koji ćete osetiti na nosu, ponoviće se u ustima. Vina vinarije Kiš se distribuiraju u Srbiji, Bosni i Hercegovini,, Crnoj Gori i Austriji.

Vinarija Kiš u Sremskim Karlovcima uspešno ogranizuje različite probe vina – vinske degustacije, koje posetiocima omogućavaju da saznaju i nešto o dugoj i bogatoj tradiciji vinogradarstva na Fruškoj gori i Sremskim Karlovcima. Teče priča o ovoj poznatoj i marljivoj vinskoj porodici i ljudima čijim venama vino teče već skoro 200 godina, uz probu vina koja se pamte, kao i raznovrsna posluženja koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim – sremačko predjelo – leba i masti, domaći hleb i sir, suhomesnati proizvodi, krofne sa domaćim džemom, štrudla sa makom, kuglof, kao i druge vrste hrane – zavisno od raspoloživog vremena i finansija…. Posetiocima Vinarije Kiš u Sremskim Karlovcima se tada na poseban način otkrivaju male vinske tajne koje posetu čine nezaboravnim vinskim iskustvom…