Seosko turističko domaćinstvo Poganovska šopka selo Poganovo Dimitrovgrad

Poganovska šopka je autentično seosko turističko domaćinstvo – etno kuća standarda 3 zvezdice sa centralnom kućom sa kraja 19. veka u jugoistočnoj Srbiji, u selu Poganovu, oko 20 km od magistralnog puta Niš-Sofija. Greben i Vlaška planina u jugoistočnoj Srbiji, južno od Pirota i Dimitrovgrada, su podeljene uskom i visokom klisurom reke Jerme, na čijem ulazu je veličanstven manastir Svetog Jovana Bogoslova. Tradicionalna kuća i ostali objekti koji je okružuju predstavlja potpuno autentičan primer balkanskog stila gradnje. Lepa i prostrana kuća belih zidova, krova pokrivenog crepom – ćiramidom, originalnog trema i terase sa lukovima je učvršćena jakim drvenim gredama, čime u potpunosti odražava stil i zahteve narodnog graditeljstva i ondašnjeg čorbadžijskog doma. Naziv ovog seoskog turističkog domaćinstva potiče od šopke – specifične ćeramide ili crepa proizvedenog u crepani u selu Poganovu, po kojoj je u to vreme selo bilo nadaleko poznato.

Okolinu Poganovske šopke – etno-sela Poganova odlikuje izuzetno bogatstvo biljnih i lekovitih vrsta. Selo Poganovo je okruženo stoletnim lugovima bukve i cvetnim livadama, pa se ovde beru mnoge lekovite biljke – kantarion, majčina dušica, pelin, izuzetno redak samorasli divlji oregano i takozvani Rtanjski čaja. U blizini sela se mogu naći divlje kupine, drenjine, gloginje, trnjine, obilje šipuraka, kao i divlje jabuke i kruške. Osim što je podneblje legendi, selo Poganovo je u prošlosti bilo poznato i po nadaleko čuvenim travarima (vidarima), što potvrđuje izuzetno bogatstvo biodiverziteta.

Smeštajni kapacitet etno kuće Poganovska šopka čini 10 ležajeva u 4 tradicionalno uređenih soba sa kupatilima sa tušem. Celokupna atmosfera etno kuće Poganovska šopka odiše ekologijom i tradicijom, zahvaljujući srdačnim domaćinima, prekrasnoj prirodi i brojnim predmetima iz lokalnog područja, posebno istaknutim u tradicionalno uređenoj trpezariji sa kaminom. Tokom boravka u Etno kući Poganovska šopka gosti uživaju u besprekorno čistoj okolini, svežem planinskom vazduhu, odličnoj domaćoj hrani, pešačenju i planinarenju obeleženim stazama na planinama Greben i Vlaškoj planini, lovu i ribolovu, jahanju, upoznavanju očuvanih običaja, manifestacijama, poseti manastira Svetog Jovana Bogoslova,… Poseta sela Rakite značajno doprinosi borbi hrabrih i odlučnih lokalnih meštana protiv izgradnje derivacionih mini-hidroelektrana. Osim toga, gostima je po želji organizovana poseta Poganovskog i Sukovskog manastira i Dimitrovgrada, gde obavezno upoznaju muzejsku zbirku i Tkačnicu sa mašinama iz prošlog veka u kojoj se rade prekrivači od vune…

Okolina Dimitrovgrada i Pirota se ponosi prekrasnom prirodom, gostoljubivim lokalnim stanovništom i ukusnom, zdravom i organskom hranom. U Etno kući Poganovska šopka se gostima poslužuju izvanredan ovčiji i kravlji sir, ceđeno kiselo mleko, urda, kačkavalj, punjene šušpe (sušene paprike), sarmice od vinovog lista, raznovrsni đuveči, salate, banice (gibanice, pite), sušenice (vešalice dimljene na starinski način), raznovrsne sprže (specijalno zakonzervirano i začinjeno meso i čvarci, sa čubricom – aromatičnim začinom koji je apsolutnim gospodar u kuhinjama jugoistočne Evrope i Sredozemlja koga nema u drugim delovima Srbije. Za nezaboravno ukusna jela sa trpeze Poganovske šopke je moguće dobiti originalni recept od srdačnih vlasnika.

Sredinom 20. veka je selo Poganovo bilo opštinsko središte sa skoro 1.500 stanovnika, osnovnom školom, policijskom stanicom, ambulantom, poštom, mnogo zasada maline, mnogo ovaca i crepanom porodice Todorovih (braća Dunđerovci), koja bila jedan od prvih industrijskih pogona u ovom delu opštine Dimitrovgrad. Danas selo Poganovo ima oko 30 stalnih stanovnika i povezano je dobrim asfaltnim putem sa drugim delovima Srbije koji prolaze kroz živopisne predele planinskog područja Kanjona Jerme, u blizini Parkova prirode Stara Planina i Sićevačke klisure i Odorovačkog i Vlaškog ždrela. Ovo maleno mirno selo je od Dimitrovgrada udaljeno 27 kilometara, isto toliko od Pirota, 80-tak km od Sofije, oko 100 km od Niša i 350 km od Beograda. Najbliži aerodromi su u Sofiji ili Nišu, a najbliža međunarodna železnička stanica je u Dimitrovgradu.

Ostaci starije i vrlo moćne arhirekture u okolini sela Poganova, u mestu Ribni dol, na lokaciji Čitapšov kamik, upućuju na tragove naseobine i utvrđenja iz perioda kasne antike i rane Vizantije. Slučajni pronalazak rimskiih svetiljki (žižaka) i fibula (ukrasnih kopči) u mahali Šumje i vojničke diplome iz obližnjeg sela Planinice, određuje početak kontinuiranog života na tlu sela Poganova na 3. vek nove ere ili u period uprave Rimskog carstva nad ovim područjem. Budući da u selu Poganovu i okolini sistematska arheološka istraživanja nikad nisu rađena, u nedostatku materijalnih dokaza, ostaju pretpostavke da je ovde bilo života još u doba praistorije.

U neposrednoj blizini Poganovske šopke se tradicionalno u Poganovskom manastiru Svetog Jovana Bogoslova, početkom avgusta duže od dve decenije održava međunarodna likovna kolonija na kojoj učestvuju zaista renomirani slikari iz čitavog sveta. Od skora takođe tokom leta selo Poganovo je domaćin Letnje škole arhitekture, posvečene autentičnoj narodnoj arhitekturi i urbanizmu. Školu oraganizuju Arhitektonsko-građevinski fakultet u Nišu i Arhitektonski fakultet u Perniku, koji su Poganovo i Poganovsku šopku prepoznali kao potpuno sačuvano izvoriše tradicionalnog balkanskog načina gradnje, ustrojsva i organizacije autentičnog sela.

Etno–selo Poganovo i seosko imanje Poganovska šopka pored udobnog smeštaja i veličanstvenog ambijenata pružaju mogućnost izletničkog, sportskog i rekreativnog jahanja zdravih i utreniranih konja domaće rase koji se sve ređe srecu u Srbiji. Pored toga što su izdržljivi imaju jako pitomu narav, pa su pogodni i za daljinsko jahanje i panoramsko razgledanje Poganova i okoline. Za decu i one koji nisu jahali Poganovska šopka obezbeđuje instruktora jahanja.

Nedovoljno je poznato da je selo Poganovo sa okolinom i kulisa za prvi igrani film snimljen u Kraljevini SHS, koji se donekle insprisan legendama o zakopanom blagu zvao “Zlatarevo zlato”. Film je snimljen 1928. godine povodom otvaranja rudnika uglja Rakita i puštanja pruge uskog koloseka od Sukova do Rakite, gde je Poganovo bilo jedna od usputnih stanica. U filmu su učestvovali kao naturščici i lokalni stanovnici, a kasnije su u okolini Poganova snimljeni filmovi “Dorotej”, “Bitka za južnu prugu” i drugi filmovi novijeg datuma.