Etno domaćinstvo porodice Lazić selo Banja Jošanica

Originalno Etno Domaćinstvo Porodice Lazić, poznato ljubiteljima seoskog turizma po čuvenoj vodenici potočari iz 1888. godine, zdravoj i ukusnoj hrani  i atmosferi bez zagađenja i tekovina modernog doba, nalazi se u selu Banji Jošanici, 16 kilometara od Soko Banje. Ovo malo selo na padinama planine Bukovik, u severozapadnom delu sokobanjske kotline, ima sedam lekovitih izvora po kojima je zapravo i nazvano – Banja Jošanica. Postoje podaci o tome da su za lekovitost Banje Jošanice i njene izvore znali još Rimljani, a prvi pisani dokumenti potiču iz turskog perioda. Na temeljima starog kupatila Banje Jošanice iz 1905. godine, sagrađeno je 1962. godine novo kupatilo, kada su obnovljeni i preuređeni izvori, a temperatura vode kreće se od 27 do 34 stepena Celzijusa. Lekovite vode Banje Jošanice leče upale bubrega, pesak i kamen u bubregu, čir na zelucu i dvanaestopalačnom crevu, oboljenja mokraćnih organa, anemiju, neuroze, kožne bolesti, ekcem itd.

Bračni par Lazić, Zorica i Danijel su neumorni vlasnici poljoprivrednog gazdinstva i izuzetni domaćini Banje Jošanice koji srdačno dočekuju svoje goste u prizemnoj kući i prostranom dvorištu sa cvećem, zelenilom, vinovom lozom i mostićem ispod koga koje protiče Jošanička reka. Danijel Lazić je inženjer poljoprivrede koji je znanje vodeničara, stečeno u detinjstvu, obnovio kada je ostao bez posla. Danijel potvrđuje da je njihova vodenica svojevremeno izgrađena kao deo porodične kuće, iz koje se praktično ulazi u kuhinju i ostale prostorije. Vredni domaćin poseduje dokument koji svedoči o tome da je vodenica podignuta 1888. godine, ali su njegovi preci tvrdili da je ona zapravo izgrađena 60 godina ranije, od pruća, kada je prvobitno imala 13 vlasnika – ortaka. Danijelov deda Stojan, koji je živeo punih 96 godina, otkrio je izvore lekovite vode u Jošanici 1947. godine, usnivši san o tome da treba da obnovi banju i izvore koji potiču iz vremena Rimljana, kao i tursko kupatilo. Zorica je u prošlosti radila na recepciji banjskih kapaciteta Banje Jošanice u okviru nekadašnjeg hotelskog preduzeća Lepterija iz Soko Banje, kada je dočekivala brojne goste koji su ovde dolazili na lečenje i odmor. Propašću Lepterije su zanemareni izvori i smeštajni kapaciteti Banje Jošanice, pa se Zorica opredelila da u svom domaćinstvu dočekuje goste.

Zahvaljujući originalnoj vodenici i lepoti okolne prirode su domaćini počeli da se bave seoskim turizmom i sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom. Vodenica potočara nije samo ukras, u njoj se melju sve vrste žitarica… cela zrna pšenice (raži, ovsa, ječma, kukuruza) koja ih pretvara u integralni hleb, osnovu za domaći hleb ispod sača, razna peciva, pite, pa i integralne palačinke, koje su na domaćinskom jelovniku. Domaćini etno domaćinstva u Banji Jošanici sa ponosom objašnjavaju kako funkcioniše vodenica njihovih predaka koja daje brašno po ceni od 120 – 150 dinara za kilogram, jer je poslednjih godina ona sve uposlenija pošto se ljudi sve više opredeljuju za zdravu ishranu, povratak prirodi i zdrav način života.

U ovu kuću obično posetioci dolaze i gosti svraćaju zbog jedinstveno ukusne kuhinje domaćice Zorice, koja je nagrađivana za pripremu zdrave hrane i gotovo zaboravljenih tradicionalnih jela. Jelovnik čine domaća starinska proja od belog kukuruznog brašna, hleb integralni pšenični i raženi od brašna samlevenog na vodeničnom kamenu, razne vrste pita i gibanica, kačamak, čorbe, sarme od lista vinove loze, lipe, cvekle i kupusa, jagnjeće sarmice, čorbast pasulj i prebranac u tavče, razna posna jela i predjela, dinstana jagnjetina ili jaretina sa pečurkama i koprivom, boranija, grašak, krompir, gulaš, đuveč, pilav, piletina i ćuretina na razne načine. Kravajčići od integralnog brašna, pečeni ispod sača i crepulje, najbolje prijaju sa sirom ili čvarcima ili kao hleb uz obrok. Mleko slatko i kiselo je obavezni dodatak jagnjećoj sarmici i sarme od vinovog lista. Pihtije su omiljeno zimsko meze uz kiseo kupus i rakiju ili bobove pihtije kao posni obrok. Pečenje se priprema u zidanoj zemljanoj pekari na bukovim drvima. Ovo domaćinstvo sprema domaće kolače – orasnice, vanilice, breskvice, puslice, štrudle sa makom, orasima, džemom, lenju pitu od jabuka, knedle od integralnog brašna sa suvim šljivama itd. Tokom boravka gosti uživaju u domaćim rakijama, vinu i prirodnim sokovima proizvedenim na tradicionalan način, bez aditiva, od biljaka i voća sa ovog područja – sok od zove, matičnjaka, ruže, maline, kupine, višnje i guste sokove od jabuke, kruške, dunje i breskve. Hrana je izuzetno ukusna, bez veštačkih dodataka i uvek sveža jer dolazi iz sopstvene proizvodnje ovog poljoprivrednog gazdinstva.

Smeštaj gostiju etno domaćinstva Lazić u Banji Jošanici je organizovan u novoj kući, uređenoj u seoskom stilu. Na raspolaganju su jedna trokrevetna soba, dve dvokrevetne i jedna jednokrevetna sa upotrebom zajedničkog kupatila sa kadom i tušem. Ova vrsta smeštaja je pogodna za porodični odmor i boravak bliskih društava.

Tokom boravka u etno domaćinstvu Lazić u Banji Jošanici, gosti mogu posetiti crkva Uspenja Presvete Bogorodice iz 1396. godine sa freskama izuzetne lepote, pored koje se nalaze izvori lekovite vode Banje Jošanice. Novija crkva Banje Jošanice iz 1899. godine je posvećene Svetom velikomučeniku Dimitriju. U bližoj okolini na planinskim padinama gosti mogu uživati u laganoj šetnji i opuštenom odmoru u potpuno netaknutoj prirodi. Takođe gosti tokom boravka u etno domaćinstvu u Banji Jošanici mogu učestvovati u poljoprivrednim poslovima, pripremi zimnice i očuvanim običajima ovog sela i vrednih domaćina, koji se uspešno suprostavljaju globalizmu. Etno muzej u obližnjem selu Vrmdži /42 km/, koje poslednjih godina postaje primer razvoja seoskog turizma i zdravog života je osnovan 2010. godine unutar Parohijskog doma. U njemu je stalna postavka tradicionalnih nošnji ovog kraja, grnčarije, izrade tkanina i alata, kao i tradicionalni postupci izrade narodne nošnje. U blizini Banje Jošanice /17 km/, je Bovansko jezero, bogato raznim vrstama ribe, sa nekoliko uređenih plaža i mogućnostima za veslanje, jedrenje i vožnju čamca i pedalina.