Planina Miroč i selo Miroč predstavljaju predeonu i etno ambijentalnu celinu u Istočnoj Srbiji, sa odlikama koje je izdvajaju specifičnostima reljefa, pejzaža i raznovrsnosti predela imedu Srbije i Rumunije, tokom Dunava kroz južne Karpate. Selo Miroč se nalazi na nadmorskoj visini od 767 metara, u blizini vertikalnih litica Malog i Velikog Štrbca i uzdiže se iznad najužeg dela Dunava u Evropi. Selo Miroč se nalazi na severozapadnom delu Miročke visoravni, na uzvišici koju okružuju izvorišta rečica Gradašnica, Golubinjska reka, Ravna reka, Buljevica i Valja Mare. Karakteristične prirodne celine na Miroču su posebno zanimljive : pećina Gradašnica, kanjon reke Gradašnice, Kulme, raznovrstan i bogat biljni i životinjski svet. Kulturno-turistička “Jorgovan fest” svakog maja predstavlja tradiciju, izvorne pesme, folklor i običaje naroda ovog kraja. Na Miroč planini se nalazi Markov kamen, nazvan po kraljeviću Marku, koje predstavlja mesto na kome se nekada nalazio veliki kamen, na kome je bilo utisnuto konjsko kopito. Veruje se da je to kopito Markovog konja Šarca. Taj kamen je razbijen, ali se mesto i dalje tako zove. Planina Miroč je takođe oduvek bila stecište vila, bića iz južno-slovenske mitologije, posebno vile Ravijojle, koju srpska narodna mitologija tumači kao posestrimu Kraljevića Marka.
U blizini Majdanpeka, na brdu Rudna Glava, pronađeni su arheološki ostaci najstarijeg rudnika bakra u Evropi (oko 4000 godina pre n.e.). Rudno bogatstvo ovog područja doprinelo je da baš ovde čivek otkrije tajnu metala. Otkrivanjem praistorijskog rudnika Rudna glava 3800 – 3200 p.n.e. napuštena je teorija o Bliskom istoku kao kolevci rudarstva. Tokom dve decenije istraživanja otkriveno je 40 rudarskih okana i veliki broj rudarskih alatki u Rudnoj glavi.
Dosta tajni Miroča ostaje za prave ljubitelje prirode. Planina Miroč, sa koje poniru vode prema Dunavu, krije tajanstvo podzemnih ponora i pećina, koji još nisu do kraja istraženi. Planina Miroč sa istoimenim selom, predstavljaju jedinstvenu prirodno-etno ambijentalnu celinu, jer za Miroč kažu da je najlepši predeo u Evropi, a možda i u svetu. Po površini najveći, Miroč se odlikuje jakim kontrastom između svojih gotovo vertikalnih litica najviših vrhova Malog i Velikog Štrpca, koji se strmoglavljuju ka Dunavu, pružajući vidike od kojih zastaje dah i Štrpskog (Štrbačkog) korita u zaleđu ovog glavnog grebena, jedne ogromne kraške visoravni pune vrtača, čiji je reljef toliko nepravilan, a mreža šumskih stazica i puteljaka toliko haotična, da je bez korišćenja elektronske navigacije gubljenje gotovo izvesno, pogotovo u magli. Miroč je poznat po velikom broju ponora (od kojih neki spadaju među najdublje u Srbiji), kao i drugih zamiljivih speleoloških objekata, kao što je tunelska pećina na rečici Kašajni na krajnjem istoku. Iako naizgled nizak, Miroč je u velikoj meri još uvek slabo istražen i speleolozi i dan danas tumarajući dolinama njegovih reka ponornica, doživljavaju iznenađenja. Šume i pašnjaci Miroča su prepune misterija, koje se kao pramenovi magle nečujno provlače kroz krošnje i potpuno vas uvlači u sebe, pre nego što toga uopšte postanete svesni”…. Planina Miroč nema naročito veliku nadmorsku visinu. Najviša tačka Miroča je kota Veliki Štrbac (768m), ali sa svojim položajem, konfiguracijom terena, florom, faunom i bogatim kulturnoistorijskim nasleđem, zaslužuje poštovanje posetilaca. Pogledamo li malo bolje, vidimo da se Miroč celom svojom dužinom naslonio na Dunav. A opet, Dunav ga je sa tri strane zagrlio. Vidikovci, Veliki i Mali Štrbac pružaju jedinstvenu priliku da iz ptičje perspektive posmatramo brodove, koji nam sada, sa visine od 400 do 500 metara, izgledaju kao brodići od papira, sa kojima se deca igraju. Stojimo na vidikovcu i posmatramo, severno od nas je dole duboko, zelen Dunav. Pogledamo li na jug, videćemo talase kako se belasaju kod Brze Palanke, dvadesetak km udaljene od nas, a Dunav je tekao i zaobilazio nas dužinom od oko 100 km. U Brzoj Palanci, na samoj obali Dunava se nalazi lepo uređeno kampiralište Miročka voda, pogodno za boravak ljubitelja prirode, istraživača, izviđača, biciklista. Kampiralište Miročka voda ima kapacitet za 80 šatora i opremljeno je toaletima, tuševima sa toplom i hladnom vodom i ostalim neophodnim sadržajima za prijatan boravak u prirodi. Posetiocima su na raspolaganju zanimljivi lokalni izleti sa šetnjama pešačkim stazama Nacionalnog parka Đerdap i planine Miroč, kroz bukovu i hrastovu šumu (dužina staze od 3 do 10 km) i posetom prirodnim lokalitetima (vrela sa prirodnim izvorima tople i hladne vode; ribolov, vodopad Blederija, Sokolovačke pećine, vodenice koja melje žito i kukuruz a vodeničko kamenje pokreće reka Blederija – Rečka reka)… Iz kampa Miročka voda se pruža predivan pogled na Dunav, jezero Đerdap i planinu Miroč, a posetioci mogu uživati u rekreativnim aktivnostima na peščanoj plaži.
Nekada davno u vreme vladavine Rimljana planina Miroč bila je transportna veza sa istokom. Poznat je stari rimski put. U vreme Rimljana Miroč je bio lečilište i vazdušna banja. Ratnici su ovde dolazili na oporavak. Još iz tih vremena poznata je lekovitost miročkih trava. Miroč je zaboravljena planina. Mnogi i ne znaju gde bi ga na karti našli.