Planina Hajla

Hajla je planina koja se nalazi na granici između Crne Gore i Srbije – Kosova i Metohije i pripada severoistočnom vencu Prokletija. Zapravo, planinski vrh Hajle, visine 2.403 metara je najviši vrh ovog dela Prokletija, smešten između izvora Ibra i Rugovske klisure. Mnogi smatraju planinu Hajlu najlepšom planinom na razmeđi Srbije i Crne Gore…

Planina Hajla je kompleksnog sastava; čine je krečnjak i vulkanske stene koje su napravile raznovrstan reljef i seoske forme : stenoviti vrhovi, slikoviti prolazi, doline, zeleni obronci, šume, potoci. Viši planinski vrhovi su sačinjeni od krečnjaka, većinom triaskog krečnjaka /triaski pre 199-251 miliona godina/, delom od permskog krečnjaka /pre 251-300 miliona godina/ i karbonskih stena / pre 300-360 miliona godina/. Na mnogim mestima viših delova planine Hajle je krečnjak pomešan sa vulkanskim stenama. Ova mešavina krečnjaka /karbonata/ sa vulkanskim stenama je značajno uticala na raznovrsnost flore na planini Hajli. Niži delovi Hajle su sačinjeni od rožnatih stena /silikatnih stena sa raznovrsnošcu kvarca koji podseća na kremen, ali je mnogo lomljiviji/ i tufa /vulkanski pepeo stvrdnut u stenje sunđerastog izgleda/. Neki delovi planinie Hajle imaju oble padine, što je uobičajeno za planine nastale mešavinom silikata ili vulkanskog kamenja.

Tokom perioda Pleistocene /pre 1.8 miliona godina/ Hajla je promenjena mnogim glečerima koji su se spuštali prema dolinama reka Ibar i Pećke Bistrice, od kojih mnogi i danas postoje na severnoj i južnoj strani planine Hajle. Severni deo planine Hajle su oblikovale mnoge pritoke reke Ibar, a južni deo su formirale pritoke reke Pećke Bistrice. Najpoznatiji deo planine Hajle je njen 10-12 km dug planinski venac, koji se pruža u obliku nežno zaobljenog slova “s”. Uopste, Hajla se pruža iznad visine od 2200 metara od planinskog prevoja Krstac /na zapadu/ do Male Gore /ili Donje ćafe/ planinskog prevoja na njenom istočnom kraju. Neki delovi Hajle imaju različita lokalna imena. Počev od njenog zapadnog dela, venac Hajle se sastoji od više delova i vrhova, kao što su na zapadu : Škreljska Hajla /Shkrel´s Hajla 2,011 m/ – Maja Dramadol /2,120 m/, Košutanska Hajla /Hajla Koshutanit – Koshutan´s Hajla/, Vranovačka Hajla /Hajla Vranovcit – Vranovac´s Hajla 2281 m/, konačno sa vrhom Hajle /2,403 m/. Vrh Hajle se nalazi na istočnom kraju glavnog planinskog venca, koji je na ovom mestu širok samo 1 metar. Pružajući se preko severo-istočnog kraja venca i ispod glavnog vrha Hajle, nalazi se 400 metara okomita krečnjacka stena, koja je veoma pogodna za alpinistička penjanja. Ova stena Hajle je posebno opasna zimi, otvorena naletima vetra i prekrivena ledom. Ispod ove stene je zaravan na visini od 1,810 metara koji se zove Brahim breg sa izvorom i mnoštvom pastirskih kućica. Samo 30 minuta od vrha i severno od Vranovačke Hajle, planinskom stazom Brahim breg – Žuti kamen – Hajla vrh, na visini od 1980 metara je mali izvor za napajanje stoke, koji se zove Biserna voda. Voda sa planine Hajle teče u dva glavna pravca – severni i južni, sakupljajuci vodu u dve glavne reke: Ibar i Pećka Bistrica koje pripadaju dvema različitim vodotokovima : crnomorskom slivu /sve vode sa severnoh padina planine Hajle i iz reke Ibar/ i jadranskom slivu, kome pritiču vode sa juznih padina planine Hajle i reka Pećka Bistrica.

Živopisni izvor reke Ibar /Vrelo Ibra/ se nalazi u dubokim šumama severnih padina planine Hajle, ispod njenog vrha Maja Dramadol /2120 m/, u zapadnom delu planinskog venca. Zapravo ovo nije pravi izvor reke Ibar, jer vode dolaze u ovo vrelo iz tri veća izvora i mnogo manjih sa padina Hajle, pre nego se spoje u rečni izvor. Nakon svog izvora, Ibar teče 30 kilometra juzno kroz Crnu Goru /izuzetno živopisni predeli/ pre ulaska u Srbiju. Ibar se uliva u Zapadnu Moravu, nakon 183 km toka od izvora. Ibar je brza planinska reka. Jedna od njegovih najjačih desnih pritoka je Ibarac, koji takođe izvire u severnim padinama planine Hajle. Da bi se prišlo izvoru reke Ibar, mora se koristiti isti put kojim se stiže do Bandžovog sela i Bandžove planinske kuće, 10-12 km udaljenim od Rožaja. Pogled sa vrha Hajle je veličanstven i širok, jer se pruža u svim pravcima, a najviši vrh se uzdiže iznad okolnih padina i platoa bez drveća. Juna 2015. godine je počela izgradnja pešačko-biciklističke staze Rožaje – Peć, kojom se planiraju povezati teritorije opština Rožaje i Peć (Peja), izgradnjom prve prekogranične staze za planinski biciklizam i pešačenje, koja će voditi preko planine Hajle.

Izgradnja šestosedne isklopive žičare Hajla – Štedim teče zadovoljavajućom dinamikom. Nedavno je završena montaža svih 12 stubova, koji će nositi 70 korpi sa kapacitetom za 2.600 osoba. U dosadašnje aktivnosti uloženo je više od 5.000.000 EUR. Paralelno teku pripreme za elektrifikaciju žičare i izgradnju ski staza na Hajli. Na raspolaganju je 1,2 km staze za skijanje i snowboarding, kao i 1 lift transporter za skijase. Podrucje namenjeno zimskim sportovima se nalazi na visino izmedu 1,158 i 1,385 metara. Na lokalitetu buduće žičare na Hajli biće izgrađeni i ugostiteljski objekti sa izdašnim smeštajnim kapacitetima što će dodatno upotpuniti turističku ponudu Rožaja. Uporedo sa montažom žičare na Hajli tekla je i izgradnja pristupne saobraćajnice od 7 kilometara, koja povezuje taj lokalitet sa magistralnim putem. U ovaj projekat je uloženo 4.000.000 EUR.