Panacomp Suveniri Srbije

JEDINSTVENA PREZENTACIJA I PRODAJA ORIGINALNIH SRPSKIH SUVENIRA

Dobrodošli na poseban deo PANACOMP sajta o srpskim suvenirima ručne izrade !

Srpska tradicija je izuzetno bogata i dobro očuvana kroz raznovrstan izbor ručno izrađenih predmeta različite namene koji su umetnički primeri srpskog kulturnog nasleđa. Ponosni smo i raduje nas da kupovinom ručnih radova u našoj ponudi možemo posetiocima obezbediti jedinstveni suvenir i poklon iz Srbije. Predstavljamo srpske ručne radove i omogućavamo takođe /online-elektronsku/ prodaju-narudžbu originalnih suvenira Srbije koji su zapravo svojevrsna umetnička dela. Ovde su osnovne informacije o unikatnim ručnim radovima, narodnim nošnjama, odevnim predmetima i originalnim predmetima starih zanata i suvenirima koji su ručno pleteni, vezeni, heklani, kaligrafski pisani, duborezani, filigranski izrađeni…., i predstavljaju srpsku kulturu i identitet koje nije jednostavno videti i nabaviti.

Po poslednjim podacima iz 2017. godine, u Srbiji ima 620 sertifikovanih radionica starih zanata, uglavnom porodičnih. 2010. godine je Srbija usvojila UNESCO konvenciju o zaštiti kulturne baštine, kao i prakse i veštine vezane za stare zanate. Time su stvoreni uslovi da stari zanati, kao i grupe i pojedinci koji generacijski prenose znanje o njima, budu prepoznati i zaštićeni kao deo kulturne baštine Srbije. UNESCO konvencija navodi da nematerijalna kulturna baština koja se prenosi sa generacije na generaciju, pruža osećaj identiteta i tradicije i na taj način predstavlja i podstiče poštovanje prema raznolikosti i kreativnosti kulturne baštine.

“Materijalno svedočanstvo bogate srpske kulture, tradicije i mitologije, može se čitati sa mnoštva predmeta koje su nam naši preci ostavili u nasleđe, počev od narodnih nošnji, zatim ćilima do preslica.Na svim tim predmetima ispisani su brojni simboli koji nas vode u daleku prošlost i otkrivaju znanja i verovanja starih civilizacija i kultura poniklih na tlu današnje Srbije. Među tim simbolima su krug, odnosno kolo koje simbolizuje sunce kao izvor života i vrhovno božanstvo, zatim kolovrat koji je takođe solarni simbol, pa Perunov znak koji je često koristio Nikola Tesla, zatim znaci S i Aries, kao i vir, taj božanski spiralni prikaz vode koji pokazuje princip okretanja vode na severnoj zemljinoj hemisferi kojoj pripada i Srbija. Motiv vira provlači se još od kulture Lepenskog vira i ispisan je na mnogim predmetima u Srbiji”. RTS Svet

Vaša odluka da naručite i kupite ručne radove /koje preuzimate po dolasku u Srbiju/ je od izuzetnog značaja našim omiljenim partnerima, članicama umetničkog udruženja žena “Jefimija” iz izolovanog srpskog sela – enklave Velika Hoča u centralnom delu Kosova i Metohije, koje neguje tradiciju, stare zanate i rukotvorine.

“Živo nasleđe Srbije – tradicionalna zanatske veštine : Kosovski vez predstavlja stilizovani dekorativni vez na tradicionalnoj odeći srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije, naročito na ženskim košuljama koje su izrađivane od konopljanog, lanenog ili pamučnog platna. Na ovom vezu dominira crvena boja koja je izvedena uz korišćenje različitih materijala – vune, metalne niti, šljokica i dr. U prvoj polovini 20. veka, u periodu između dva svetska rata, u Vojvodini i gradovima centralne Srbije, javlja se svedenija varijanta ove vrste veza i to na tekstilnom pokućstvu – stolnjaci, jastučnice i drugo, i na delovima ženske odeće, kao što su haljine i bluze. Takođe, u širenju i prenošenju znanja o ovoj vrsti veza, umnogome je doprinelo i uvođenje predmeta „Ručni rad“ u školsko obrazovanje ženske dece. Ovaj vid izrade kosovskog veza čine geometrijski i vegetabilni stilizovani ornamenti tamnijih boja, najčešće oivičeni linijom veza crne goje, a sama veština je sačuvana do danas. Kosovski vez pripada tipu veza „po pismu“, odnosno, izvodi se na osnovu prednacrna, i to “tehnikom punjenja“ i „ravnim bodom“. Kosovski vez, element „živog nasleđa“ iz domena znanja i veština u vezi sa tradicionalnim zanatima, upisan je 2012. godine u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije koji se vodi u Centru za Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije – Intangible Cultural Heritage Serbia pri Etnografski muzej u Beogradu – Ethnographic Museum in Belgrade. Predlagač ovog elementa je KUD Kopaonik iz Leposavića, u saradnji sa Udruženjem „Vredne ruke“ iz Novog Sada. Veština izrade kosovskog veza je predstavljenja u Etnografskom muzeju u Beogradu u okviru pratećeg programa izložbe „Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije“, autorke Danijele Filipović. Tada su članice Udruženja građana „Vredne ruke“ iz Novog Sada predstavile svoje radove, a posetioce su bili u prilici da direktno od nosilaca ove tradicionalne zanatske veštine saznaju nešto više o njenom istorijatu, ali i samoj tehnici izrade. Takođe, u Manakovoj kući pri Etnografskom muzeju u Beogradu, kontinuirano se organizuju edukativni programi posvećeni animiranju zainteresovane publike za savladavanje različitih tehnika tradicionalnih zanata, a među njima su i radionice veza u okviru kojih se uče i tehnike izrade kosovskog veza. U toku jednog meseca polaznici ovih radionica se najpre upoznaju sa narodnim i gradskim kosovskim vezom, a zatim biraju i izrađuju ornamente po uzoru na etnografske predmete iz Spomen zbirke Hristifora Crnilovića koji su izloženi na stalnoj postavci. O Registru NKN Srbije: https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/kosovski-vez

Dokumentacija Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, Vera Marković”

“Čuvena Prizrenska svila – proizvodnja svile u Prizrenu je bila veoma razvijena. Prizrenu je jedino mogao da parira grad Peć koji je upravo po proizvodnji svile i dobio ime – turski naziv za Peć je Ipek što znači svila. Prizren je imao mukate – državna dobra koja su obuhvatala oko 30 sela zaduženih za gajenje svilene bube. U nastojanju da unapredi svilarstvo, Turci su ova sela oslobodili plaćanja teških poreza. Na gradskom trgu je merena svila i to prilikom otkupa i prodaje zanatskim radionicama. Prodaja svile je bila slobodna, samo se od žena naplaćivao tul. Prizrenska svila je najčešće izvožena u Italiju.

Srpska glumica Milena Dravić se uvek trudila da u inostranstvu prezentuje i neka obeležja ovdašnje tradicije. Na uručenju nagrade u Kanu 1980. veliku je pažnju privukla njena haljina. Bila je to haljina od prizrenske svile, božanstvenih boja koju joj je kreirao, po modelu starih srpskih haljina, naš čuveni kreator Aleksandar Joksimović. Glumica je imala na sebi i stari srpski nakit. Tamo je, razume se, bilo puno stranaca. Ljudi su bili oduševljeni haljinom, što bi se reklo, kumili su i molili Milenu Dravić da im nabavi isti takav materijal. Po povratku u Beograd je u nekadašnjim prodavnicama “Duga resa” u kojima se prodavalo srpsko platno i slične stvari Milena Dravić kupila 40 metara prizrenske svile i poslala je prijateljima u London, Pariz… Zvonimir Stevanović Prizrenski

Licidar je čovek čije je zanimanje pravljenje liciderskih kolača. Ovo zanimanje – zanat je ranije bilo veoma rasprostranjeno u našim krajevima, kao i okruženju. Liciderski kolači su dugotrajni, više i pretežno za gledanje nego za jelo. Osnovna namena liciderskih kolača je ukras i mogućnost da se okače oko vrata ili na zid. Zato nije bilo bitno da li su liciderski kolači sveži, već kako izgledaju. Najpoznatiji kolač u obliku srca je Licidersko srce, koje pored raznih ukrasa ima i malo ogledalo. Ranije su na vašaraima Licidersko srce momci poklanjali devojkama kao znak svoje simpatije, a ogledalo je potvrđivalo devojčinu lepotu…. Veoma smo ponosni na blisku saradnju sa jedinstvenom Radionicom za izradu suvenira Licidersko srce iz Vrnjačke Banje, koju vodi izuzetno posvećeni i vredni vlasnik Đorđe Petrović i izrađuje srcolika lidicerska srca-kolače raznovrsnih oblika, veličina, boja, ukrasa, zavisno od namene i prilike koju obeležava – kao poklon posetiocima koji rezervišu naša putovanja ili kongrese, za predstavljanje kompanija i udruženja ili porodičke proslave – veridbe, venčanja, rođendane….

Svi originalni predmeti i suverniri koje predstavljamo su veoma dobrog kvaliteta, brižljivo ručno-rađeni u porodičnim radionicama po tradicionalnim srpskim motivima iz srednjovekovnog doba, upotrebom posebnih tehnika izrade. Suveniri Srbije su izrađeni od prirodnih materijala i svakako su najvišeg kvaliteta u Srbiji – vez zlatnim ili srebrnim koncem, čuveno autentično “prizrensko” platno, tkanje sa svilenim umecima…/

Vezeni jelek /izrađen od konca zlatnih niti/

Somotske svečane venčanice /haljine za venčanje/ sa bogatim vezenim cvetnim motivima

Sve vrste ženske narodne nošnje sa vezenim biljnim ili geometrijskim ukrasima

Srpske narodne nošnje /muške i ženske/

Muške i ženske vezene košulje

Umetničke čipke

Srpka tradicionalna obuća – originalni opanci

Tkane i vezene kecelje

Ručno pleteni vuneni predmeti

Unikatni ručno-tkani Pirotski ćilimi /pirotska šara/ izrađeni od ovčije vune sa Stare Planine

Vezeni stolnjaci, salvete, peškiri

Pozovite nas ili nam pošaljite mail poruku radi dodatnih informacija. Ukoliko ste pri odluci o kupovini nekog od ručno izrađenih predmeta sa sajta PANACOMP ili imate posebnu narudžbu, očekujemo Vas sa zadovoljstvom – da Vam obezbedimo sve potrebne detalje i pomognemo kupovinu odabranih ručnih radova.