Narodne nošnje Rumunije-Rumunske narodne nošnje

Rumunska tradicionalna nošnja je ostala skoro nepromenjena kroz istoriju, čiji koreni potiču iz najranijih perioda. Osnova muške i ženske nošnje je košulja ili ženska košulja od kudelje, lana ili vune. Košulja je bila stegnuta u struku platnenim pojasom, koji je uzan u ženskoj nošnji i širi u muškoj. Kroj ove osnovne košulje je sličan kod muške i ženske nošnje. U prošlosti je ženska košulja dosezala do članaka, dok je muška bila kraća i nosila se preko pantalona ili dokolenica, napravljenih od platnenih traka. Žene su uvek preko košulje nosila kecelju. To je u početku bio komad tkanine omotan oko donjeg dela tela, učvršćen pojasom u struku, kao što se i danas susreće u istočnoj i jugoistočnoj Rumuniji. U Transilvaniji i jugozapadnoj Rumuniji su se nosile dve posebne kecelje, jedna pozadi, a druga spreda.

Tradicionalna muška nošnja u čitavoj Rumuniji obuhvata belu košulju (cămasă), bele pantalone, šešir, pojas, prsluk i ili ogrtač. Lokalne razlike se uočavaju u dužini košulje, vrsti veza, kroju pantalona, obliku šešira ili ukrasima na ogrtaču. U mnogim krajeima se košulja nosi preko pantalona, što je stariji stil. Ovo je osnova balkanske muške narodne nošnje, na koju je značajno uticala moda sa zapada i istoka. Mađari i Sasi nastanjeni u Rumuniji su nosili pantalone modernijeg kroja, često izrađene od tamne tkanine, reše svetle. To je odraz njihove bliže veze, kao i čestu komunikaciju sa zapadom.

Spoljna muška i ženska odeća je slična, sa osnovnim razlikama u izrezu i ukrasima, na koje najviše utiče region porekla. Ova odeća je obično izrađivana od ovčije kože ili filcane vunene tkanine i ukrašavana kožnim aplikacijama i svilenim vezom.

Tradicionalna nošnja Rumunije za radne dane i proslave je bila slična, sa glavnim razlikama u tome što su svečane nošnje, posebno one koje su se nosile na venčanjima, bile bogatije izvezene. U prošlosti je ukras za glavu mlade bio posebno okićen, u posebnim lokalnim stilovima. U siromašnijim područjima se uvek nosila nošnja sa malo veza ili bez iole vezenih ukrasa. Različiti delovi nošnje su se prestali nositi i koristiti tokom različitih perioda 20. veka. Prva stvar koja je odbačena u mnogim delovima Rumunije su bile kožne paorske sandale (opinci), mada su se oni mogli videti u siromašnijih selima tokom godina posle pada komunističkog režima. U većini seoskih sredina su muške tradicionalne pantalone sredinom 20. veka zamenjene modernim pantaloma, proizvedenim u fabrikama, a u postkomunističkim godinama je džins postao uobičajen. Tradicionalni ogrtači su postali skup luksuy, nove ogrtače su kupovali samo stanovnici bogati sela. Nedavno su mnogi proizvođači narodnih ogrtača u mnogim područjima Rumunije pomrli, sa nekolicinom onih koji su naučili umeće ovog zanata.

Međutim, ukoliko dobro osmotrite udaljena područja Rumunije, videćete da stariji ljudi nose delove narodne nošnje. To kod žena može biti plisirana crna suknja ili tamni omotač sa bluzom lokalnog kroja, sa kožnim prslukom ili bez njega. U Oasu i Maramurešu čak mlade devojke često nedeljom nose lokalnu nošnju. Ona je obično izrađena od svetlo obojene tkanine, u Oasu haljina, a u Maramurešu suknja. Uz lokalnu nošnju idu bluze najnovijih modela i obuća poput beli čipkanih bluza u Maramurešu, uz cipele sa platformama ili cipele sa potpeciama, u oba regiona. Muškarci obično nose pantalone “zapadnog stila” ili jeans, uz košulju narodne nošnje ili šešir, iako njegovo mesto, nažalost, brzo zauzima uobičajeni model trilbi šešira. Određeni delovi nošnji, namenjenih određenim zanimanjima, se još uvek nose, na primer ljudi zaposleni u šumarstvu nose široke kožne pojaseve (chimir), obilno preko majice i jeansa. Tradicionalni muški krzneni šeširi (caliciulă) se u seoskim područjima nose zimi, dok žene nose štampanu vunenu maramu i često slamnati šešir, preko nje, tokom rada leti na poljima.