Manastir Tresije
Manastir Tresije se nalazi na severozapadnoj strani Kosmaja, najviše planine severne Šumadije, o kojoj su mnogi su pisali. Šume Kosmaja okružuju manastir Tresije sa tri strane, daju mu mir i tišinu, koju prekida jedino zvuk crkvenih zvona. Ona su postavljena krajem 13. veka, za vreme kralja Dragutina, a jedan vek kasnije despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, obnovio je i dogradio postojeći manastir Tresije. Manastir je potom rastao i razvijao se, da bi sredinom 16. veka postao po bratstvu najbrojniji manastir beogradskog pašaluka (zabeleženo od strane turskih popisivača 1560. godine). Nažalost razvoj nije trajao dugo. Manastir Tresije je preživljavao sudbinu svoga naroda – kako je Tursko carstvo gubilo na svojoj snazi, tako su Turci svoj bes iskaljivali na Srbima i njihovim svetinjama. Krajem 17. veka, pred naletima Turaka, Srbi su se povlačili ka severu, a kosmajski manastir je razrušen i opljačkan. Najveći broj monaha manastira Tresije zadržao se u manastiru Rakovici. Oni su 1709. sa ljudima dobre volje obnovili Tresije, što je ostalo zabeleženo i na kamenoj ploči. Međutim, nekih tridesetak godina kasnije, manastir Tresije ponovo biva razrušen. Slede godine buna i ustanaka. Puna dva veka manastir Tresije je u ruševinama, ali i dalje u mislima i srcima Kosmajaca, koji se nad njegovim ostacima mole. Došao je i 20. vek. Po predanju, jedna žena je usnila da manastir Tresije treba obnoviti. To je došlo do patrijarha, pa je 1936. godine započeta obnova manastira Tresija, ali je i ona zbog burnih vremena tekla sporo.
O manastiru Tresije danas brine starešina manastira, arhimandrit Jovan, koji je tu od 1951. godine, kada je došao kao iskušenik, a jedini je monah u manastiru. Uvek spreman da sasluša, posavetuje, iako ga zdravlje po malo izdaje, nikada nije odbio razgovor sa bilo kim ko ga potraži. Pored njega, tu je i jedan iskušenik, mladić. Na pitanje šta je bio njegov motiv da napusti dotadašnji način života i da dođe u manastir, kroz osmeh odgovara: „Kao i kod svih, ljubav!” Manastir Tresije je posvećen Saboru Svetih Arhangela. Redovno i posebno slavi Sv. Arhangela Gavrila (26. jul), Sv. Iliju (2. avgust), Sv. Simeona (14. septembar) i Sv. Arhangela Mihaila (21. novembar). Pod njegovim pokroviteljstvom organizuju se i različite kulturno-umetničke manifestacije: književni program „Pod lipama manastira Tresije”, „Dani Milovana Vidakovića”, kada počinje sa radom i likovna kolonija sastavljena uglavnom od školske dece. Tu je i Sabor frulaša, koji je ocu Jovanu posebno drag, jer i sam veoma dobro svira frulu. Manastir Tresije je uključen i u izdavačku delatnost: mnoge knjižice i brošure su odavde otišle u štampariju.
Na inicijativu oca Jovana, tokom devedesetih godina prošlog veka izgrađen je novi konak. Kamen temeljac donet je sa Svete Gore. Pored konaka sagrađen je i novi zvonik, kao i ulazna kapija, iznad koje je kupola sa zvonom. Radovi na crkvi manastira Tresije radovi su stali zbog nedostatka sredstava. Otac Jovan se nada da će ga zdravlje poslužiti dok se manastir u potpunosti ne obnovi, kao i da će se ponovo, kao pre tri veka, ljudi dobre volje uključiti u akciju izgradnje i obnove.
