Manastir Svetog Georgija Mažići

Manastir u Mažićima se u literaturi sreće i pod nazivom Sveti Georgije u Dabru i manastir Orahovica. Manastir Svetog Đorđa u Mažićima se svrstavao među šest najznačajnijih srpskih svetinja, jer su ga podigli Nemanjići na starom kultnom mestu, koje je još u praistoriji, početkom bronzanog doba (oko 1900.g.p.n.e) služilo kao mesto za sahranjivanje. O ovome govore ostaci neznabožačkog kultnog mesta u neposrednoj blizini manastirske crkve u Mažićima. Za istu namenu ovaj prostor je služio u rimsko doba, kao i u ranom srednjem veku. Manastir Mažići je prvi put porušen i postradao u vreme prodora kumanske vojske, verovatno posle 1240. godine. Obnovio ga je Kralj Milutin, u toj meri, da mu njegov biograf Danilo II pripisuje gradnju. U potonjim vremenima manastir Mažići je više puta rušen i obnavljan, da bi poslednje rušenje doživeo 1743. godine, nakon čega više nije obnavljan, sve do početka njegovih arheoloških israživanja i rekonstrukcije 1999. godine.

Manastir Mažići je jednobrodna građevina, sa karakterističnim okruglim kubetom i predstavlja jednu od najstarijih bogomolja u Zapadnoj Srbiji. Po svojim arhitektonskim karakteristikama Manastir Mažići je sličan obližnjem, nedavno obnovljenom manastiru Pustinji, Crkvi Svetog Ilije u Pribojskoj Banji, Žitinu, Kumanici… Ispod crkve su nađena tri skeleta, a na ovom mestu se sahranjuju samo izuzetno važne ličnosti – crkveni velikodostojnici : episkopi i činom viši od njih ili ljudi vladarskog roda. Nije isključeno da su pokojnici koji počivaju u ovom grobu bili razlog što je kralj Milutin obnovio ovu crkvu. Inače, manastiri koje je tada obnavljao ili podizao kralj Milutin, uglavnom su se nalazili južno od linije Kosovo polje-Kosovska Mitrovica, a Mažići su dosta severnije. Hram iz vremena obnove kralja Milutina bio je i spolja omalterisan i oslikan. Ovo potvrđuju ostaci fresaka na zapadnom zidu crkve, koji su kasnije pokriveni zidanjem priprate. Poslednje razaranje manastir Svetog Georgija  je doživeo sredinom 18.veka kada su ga domaći Turci opljačkali i ubili monahe, a od tada je bio zapusteo. Arheolozi su pored praistorijskih nalaza na ovom mestu otkrili i jedan rimski nadgrobni spomenik iz 3. veka posle Hristovog rođenja. Ima dosta grobova iz jedanaestoga i dvanaestoga veka, što sve ukazuje na to da je i pre 12. veka ovde postojala bogomolja. U vreme podizanja crkve posvećene sv. Đorđu – Svetom Georgiju, već je na ovom mestu postojalo groblje sa položenim kamenim nadgrobnicima. Neki od tih nadgrobnika su prilikom gradnje hrama, te kasnije i priprate, ugrađeni u njihove zidove. ”Manastir Svetog Georgija u Mažićima imao je velike posede, sve što pogled obuhvata naokolo bilo je manastirsko. Bio je čuven po svom bogatstvu, o čemu svedoči i Evlija Čelebija koji ga je posetio 1664. godine. Manastir je na svom prostranom posedu tada imao oko pet stotina monaha. Svojim kupolama prekrivenim olovom, bogatstvom i redom koji je u njemu vladao, na Evliju je ostavio snažan utisak: „Manastir je bio ukrašen zlatnim i srebrenim kandilima, krstovima i umjetnički lijepo izrađenim skupocjenim lusterima. (…) Na jednom tronožnom krstu stoji Evanđelje. Okolo je tako ukrašeno raznovrsnim draguljima, da se sija kao svijetnjak, a vrijedi preko pedeset hiljada groša. U manastiru ima jedna ćelija, u koju sam takođe želio da uđem i da je razgledam, ali mi siromahu, jedan mladi duhovnik ne dade da uđem.”

Manastir Svetog Georgija u Mažićima je imao vizantijsku bolnicu. Arheolozi su istražili deo zgrade na jugozapadnoj strani crkve, u kojoj je prostorija koja je ćerpičem bila podeljena na tri dela, jedna veća i dve manje prostorije u koje je mogao stati po jedan ležaj. Veća prostorija mogla je služiti za lekarske intervencije. Nađeni su i delovi maltera sa tih zidova na kome su pismeni bolesnici, pre lekarskih intervencija, oštrim predmetima zapisivali molitve: Bože pomozi! Istražen je deo bolničkog zdanja, koji se posle otkopavanja urušio. Od izuzetnog je značaja što su u istraženom delu bolnice nađeni srednjovekovni hirurški instrumenti kojima su se služili tadašnji lekari, verovatno monasi, obavljajući i složenije hirurške zahvate. Neki od tih instrumenata, gledano u evropskim okvirima, prava su retkost. Nađen je jedan instrumenat za vađenje stranih tela iz rana (metala, drveta), ali je mogao da posluži i za otvaranje lobanja i intervencije na mozgu. Samo još dva takva instrumenta čuvaju se u evropskim muzejima. Pronađen je i skalpel za sečenje dugih kostiju, zatim, što je izuzetno zanimljivo, jedna vrsta okvira za naočare gde su uočljivi urezi u kojima je bilo staklo, što navodi na pomisao da su se lekari služili uveličavajućim staklima kako bi što bolje osmotrili mesta na kojima je bila rana, ali možda i za neku vrstu lečenja vida. U ovom delu bolnice otkrivena su i dva svećnjaka iz trinaestog ili četrnaestog veka izrađena od studeničkog mermera. Oni su verovatno služili u terapiji. Nedaleko od bolnice u manastiru Svetog Georgija u Mažićima otkrivena je jedna lobanja na kojoj su vidljivi tragovi hirurške intervencije, koja je bila urađena, a zatim je sečena kost počela da zarasta, tako da bolesnik nije umro neposredno posle lekarske intervencije.” (Izvodi su iz članka u ‘Pravoslavlju’) (Instrumenti i stojeći svećnjaci pronađeni u Mažićima su za sada smešteni u manastiru Banja u Pribojskoj Banji). Osnivanje bolnice u manastiru Svetog Georgija u Mažićima se pripisuje Svetom Savi.

Trinaest kamenih kugli, ponađene su pre dvadesetak godina u Pribojskoj Banji i selima Mažići, Kalafati, Čelice, Kratovo i Sastavci. Najveća kugla nalazi se upravo u Mažićima, u neposrednoj blizini manastira Svetog Georgija. Teška je više od 17 tona i ima pravilan oblik diska, što je, kako stručnjaci smatraju, posledica prolaska kroz atmosferu i udara u Zemlju. Vlada mišljenje da je reč o meteoritima, ali tek treba utvrditi njihovo poreklo. Moguće je i da su stvorene iznad magmatskih ognjišta, prilikom erupcije vulkana, pa ne mora da znači da su kosmičkog porekla. Najavljenim hemijskim analizama treba utvrditi sastav svake od njih. U tekstu o kuglama se dalje, između ostalog, kaze da su slične kugle pronalažene i u blizini i nekih drugih manastira.

Hramovna slava je Sveti Georgije – Đurđic, 16. novembra. U manastirsku crkvu sveštenik dolazi jednom mesečno. Ključ od crkve manastira Mažića drži domaćinstvo pored crkve i neko od članova otvara crkvu kad posetioci to zatraže. Manastir Svetog Georgija smešten je u najlepšem delu prostranog strmog živopisnog terasastog predela na kome se smestilo naselje Mažići, na levoj obali Lima (tj. veštačkog jezera), oko 14 kilometara severozapadno od Priboja. Sa puta Prijepolje – Priboj (može se i kroz Priboj dolazeći od Kokinog Broda) za Mažiće se skreće i prelazi preko brane Limskih elektana, odakle se ide još ćetiri kilometra. Posle dobrog brdskog asfaltnog puta, skreće se na 1,5 km strmog puta od tucanika ili šljunka. Kad stignete do potoka, skrenite na levo prema manastiru. Procenjujemo da se za taj kilometar i po savlada visinska razlika od preko 300 metara. Na pojedinim delovima uspon je i preko 30%, pa nikako nemojete bez ispravnih kočnica i kvačila, ili ako niste vični takvoj vožnji. Vodite računa da ne zastanete na usponu jer će sa ponovnim kretanjem po pokretnom tucaniku ili šljunku biti problema. Do manastira Mažića u Pribojskoj Banji je mozda bolje stići peške ili terenskim vozilom.

Posle razgledanja manastira Svetog Georgija u Mažićima misli kreću ka razmisljanju o đacima koji svakodnevno idu ovuda u školu, kao i mnogi drugi u ovim teško pristupačnim mestima. Manastir Svetog Đorđa u Mažićima se gotovo dva veka nalazio u ruševinama, a obnovljen i osveštan je 2007. Crkva manastira Mažića ima onakav izgled kakav je imala polovinom 13. veka, kada ju je obnovio kralj Milutin.