Manastir Kuveždin
Manastir Kuvedždin sa crkvom posvećenom Svetom Savi, je jedna od tri jedine crkve posvećene Svetom Savi na svetu. Manastir Kuveždin leži na jugozapadnim padinama Fruške Gore, 1 km severno od sela Divoš, na putu između Beočina i Erdevika. Legenda sa kraja 17. veka kaže da je manastir Kuveždin, 1520. godine podigao vojni komandant i poslednji srpski despot Stefan Štiljanović. Manastir Kuveždin je 1688. godine doživeo razaranje od Turaka.
U 17. veku su monasi manastira Vinča i Slanci u blizini Beograda, bežeći od Turaka, našli utočište u Manastiru Kuveždinu, kada su ovde doneli brojne crkvene dragocenosti i rukopise. U prvoj polovini 17. veka je sagrađen barokni trospratni zvonik i trostrani konaci, sa odlikama i elementima klasicističkog arhitektonskog stila, dok je originalna manastirska crkva sa dve kupole zamenjena novom građevinom. Ikonostas stare crkve manastira Kuveždina je 1722. godine naslikao Janko Halkozović, a ikonostas nove crkve je naslikao Pavle Simić, sredinom 19. veka. Barokna kapela na groblju manastira Kuveždin je sagrađena 1788. godine, na vrhu brda iznad manastira, gde su sahranjene brojne ruske monahinje koje su ovde služile.
Manastir Kuveždin je po osnivanju bio muški manastir, a neposredno pred Drugi svetski rat je postao ženski manastir. U to vreme je manastir Kuveždin po broju monahinja bio jedan od najvećih srpskih pravoslavnih manastira. Među njima je bilo mnogo monahinja iz Rusije koje su ovde posle Oktobarske revolucije izbegle i našle duhovno utočište 1923. godine i obnovile manastir. Prva igumanija manastira Kuveždina je bila Melanija Krivokučin, a kasnije ju je na mestu igumanije nasledila monahinja Angelina Gračova. Tokom Drugog svetskog rata su ustaše teško razorile, zapalile i opljačkale manastir Kuveždin. Posle Drugog svetskog rata je crkva u Kuveždinu ostala napuštena i u ruševinama do početka 21. veka. Od nekadašnje svetinje je očuvana samo kapela u kojoj je deo starog ikonostasa sa poznatom cenjenom ikonom Pokrova Presvete Bogorodice. Nedavno je izvršena potpuna obnova manastira Kuveždina i o njemu brine monaštvo. Manastirska slava je Preobraženje koje se slavi se 19/6. avgusta.
U predratnom Beogradu, u blizini Topčiderske zvezde na Senjaku je 1937. godine izgrađen Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice, kao metoh manastira Kuveždina. Legenda govori o podizanju crkve na Senjaku povezane za san poznate ktitorke Perside Milenković koja je tri puta usnula da manastir treba sazidati baš na ovom mestu. Persida Milenković je sahranjena u kripti senjačke crkve u jugozapadnom delu naosa, a na freskama je ktitorka naslikana kako u ruci drži maketu crkve i poklanja je Bogorodici. Persida Milenković je bila zadužbinar mnogih zdanja, među kojima je i zgrada današnje Matematičke gimnazije, a svoju kuću sa velikim imanjem na Dedinju je ostavila Crvenom krstu. Ovde na Senjaku su sahranjeni mnogi visokodostojnici Srpske Pravoslavne crkve i buduće vladike.