Koprivštica
Koprivštica je svojim kućama od polovina balvana, smeštenim u dolini reke Topolnice, okruženoj šumovitim brdima Sredne Gore, sa više od 300 spomenika kulture i nežnim pričama o Narodnom Preporodu Bugarske – nestvarno lepa. Koprivštica je jedinstveno lepo mesto u centralnom delu Sredne Gore, 110 km jugoistocno od Sofije i 80 km severozapadno od Plovdiva, u kome je svaka kuća umetničko remek delo : plave, žute i crvene kuće sa verandama, obli prozori sa strehama, sobe ukrašene duborezom, osvežene ćilimima jarkih boja i jastučićima, kaldrmisane ulice, koje vijugaju između visokih belih kamenih zidova i bašte pune zelenila. Zahvaljujući bogatstvu stečenom od proizvodnje vune, bogati trgovci su u 19. veku angažovali najbolje slikare i rezbare da ukrase njihove kuće, što je doprinelo da Koprivštica postane centar napretka, poznat kao Narodni preporod. Zahvaljujući pak veštim lokalnim trgovcima, koji su podmitili Turke Bašibozluke, selo Koprivštica je bilo pošteđeno turskog razaranja i požara, tokom ustanka 1876. godine, iako je okolina bila potpuno spaljena. Lokalni trgovci su uspeli kod otomanskih napadača da selo uživa neke posebne privilegije, čime je očuvana bugarska tradicija i atmosfera, koja se prenosi sa kolena na koleno. Mnogi su dali svoje živote za Bugarsku, među kojima su Ljuben i Petko Karavelov, Todor Kableškov, Dimčo Debeljanov, Ninčo Oslekov i drugi….
Veliki Festival folklora u Koprivštici je najveći skup muzičara i pevača i predstavlja vrstu takmičenja između pop festivala i srednjovekovnog sabora. Narodni bugarski sabor folklora se održava u Koprivštici od 1965. godine. Svake pete godine, tokom leta ovaj region postaje centar folklornih proslava i nastupa. Ansambli iz svih etnografskih područja Bugarske učestvuju na Festivalu u Koprivštici. Koncertni nastupi su na otvorenom, u blizini grada, uz nastupe pevača i igrača na 8 bina. Posebno zanimljiv deo Festivala predstavlja revija autentičnih bugarskih narodnih nošnji i izložba ručnih radova i starih bugarskih zanata. Uveče u centru Koprivštice nastupaju inostrani ansambli, izvodeći tradicionalni bugarski folklor. Praznik Ruže u Kazanlaku je jedan od najvažnijih festivala Bugarske, posvećen lepoti kao takvoj i njenim sadržajima – cveću, proleću i mirisu ruže iz Kazanlaka. Praznik Ruže je skup bez premca – hiljadama muzičara i pevača je živopisno selo Kazanlak smešteno na planinskim padinama dom tokom nekoliko dana festivala. Osim toga, ovde su živopisne tezge prodavača koje mame hiljade posetilaca ovog događaja. Ovde se svira i peva bugarska muzika onako kako su od početka i oduvek svirali i pevali preci. Verovatno je ono što se događaja iza scene najoriginalnije. Pevači i svirači pevaju i sviraju za svoje zadovoljstvo, što pravi nove spone sa drugim izvođačima ili jednostavno pušta muziku da leti planinama. Praznik Ruže se tradicionalno održava prvog vikenda juna i obuhvata izbor Kraljice ruža.
