Gastronomija Rumunije – Rumunska kuhinja
Rumunska kuhinja je raznovrstan spoj različitih jela, poteklih od brojnih tradicija sa kojima je gastronomija Rumunije došla u dodir, ali je takođe očuvala svoje sopstvene odlike. Na gastronomiju Rumunije je značajno uticala turska kuhinja, ali takođe i kuhinje drugih susednih naroda, kao što su Nemci, Mađari i Srbi. U gastronomiji Rumunije postoje ostaci francuske i bečke kihinje i kuhinja drugih zapadnoevropskih zemalja. Pod uticajem Rimljana je nastao izuzetno ukusan, rumunski tradicionalni desert – testo sa sirom, poznato kao ‘alivenci’, ‘branzoaice’ i ‘pasca’. Tokom proslavnjanja Uskrsa se svake godine priprema tradicionalna ‘Pasca’, uz ‘cozonac’, koji podseća na vazdušast kolač i sadrži ratluk, orahe i lešnike.
Potpuno različite vrste jela su ponekad deo opšteg naziva. Na primer, kategorija ciorba obuhvata velki broj supa sa jedinstvenim kiselim ukusom. One mogu biti supe od mesa i povrća, škembića ili telećih nogica, koje se sve začinjavaju sokom od limuna, pavlakom, sirćetom ili tradicionalno boršom – fermentiranim mekinjama pšenice. Omiljeno glavno jelo u Rumuniji predstavljaju mititei, čufte perişoare u supi i šnicla. Jelo koje se najčešće priprema u Rumuniji je mamaliga, kačamak od kukuruznog brašna, koji se jede kao glavno jelo ili prilog ili umesto hleba. Mămăliga je nemasno, veoma vlaknasto jelo, bez holesterola. Uz druga ukusna rumunska jela najčešće se služi ‘polenta’, koja potiče još iz vremena Rimljana. To je jelo od grubo ili sitno mlevenog kukuruznog žutog ili belog brašna koje se kuva na vodi u obliku kaše i tako jede, ili se zapeče. Svinjsko meso i piletina imaju prvenstvo u izboru mesa u Rumuniji, ali su junetina i riba takođe omiljeni. Rumuni izuzetno vole proizvode od svinjskog mesa – slaninu, šunku, kotlete i raznovrsne suhomesnate proizvode. Kaše, pečenja i jela kuvana u keramičkoj posudi od povrća, salate, turšija i kiseli kupus su uobičajeni ručak u Rumuniji. Sa mesnim obrokom se u Rumuniji uvek poslužuje povrće iz turšije, pripremljeno u slanoj vodi ili sirćetu.
Tuica je jaka rakija od šljive, koju širom Rumunije smatraju tradicionalnim alkoholnim pićem, kao i vino, koje ima tradiciju dugu skoro tri milenijuma. Rumunska klima i zemljište su veoma pogodni za vinogradarstvo i uzgoj različitih sorti grožđa, te se u Rumuniji proizvode vina počev od suvih, penušavih do bogatih, aromatičnih i purpurno-crvenih vina. Vinari u proizvodnji koriste popularne domaće sorte grožđa koje obuhvataju Frâncuşă, Fetească Albă, Tămâioasă, Fetească Neagră, Băbească. Od 19. veka je u Rumuniji pivo omiljeno, te se danas Rumuni smatraju najvećim pivopijama u svetu.
MAMALJUGA – RUMUNSKI SPECIJALITET
Mamaljuga, tradicionalna seljačka hrana je često korišćena umesto hleba ili kao glavno jelo u siromašnim delovima Rumunije. Međutim, poslednjih decenija se mamaljuga pojavila kao vrhunski specijalitet u najboljim restoranima u Rumuniji. Obično se mămăliga kuva u kipućoj zasoljenoj vodi, u izlivenom gvozdenom loncu, koji zovu ceaun ili tuci. Kada se mamaljuga priprema na seljački način, da bi se koristila kao zamena hlebu, mămăliga treba da je mnogo gušća-čvršća nego uobičajena italijanska palenta, tako da se može seći na kriške, kao hleb. Kada se priprema u druge svrhe, mămăligă može biti mnogo tečnija, te ponekad ima gustinu kao čorba. Obzirom da mămăligă prijanja na metalne površine, može se seći na kriške i jesti rukom, kao što se jede hleb. Mămăligă se često služi sa pavlakom i sirom (mămăliguţă cu brânză şi smântână) ili umešana u posudi sa toplim mlekom (mămăliguţă cu lapte). Nekada se kriške mămăligă proprže na ulju ili masti, što im daje izgled i ukus kukuruznog hleba.
Pošto se mămăliga može koristiti kao zamena za hleb u mnogim rumunskim i moldavskim jelima, postoji nekoliko jela čiju osnovu čini mămăligă, ili je njihov sastavni deo ili prilog. Verovatno je najpoznatije među tim jelima sarmale – vrsta kuglica od kupusa sa mamaljugom. Varijanta ovog specijaliteta u Bugarskoj se zove kačamak, koji se uglavnom služi uz mladi sir ili slaninicu ili pečenu svinjetinu, sa zapečenom kožicom (prăzhki). Drugi omiljeni rumunski specijalitet, čija je osnova mamaljuga je bulz, koga čine kuglice od mamaljuge, punjene sirom i maslacem i zapačene u rerni.
