Bosanska gastronomija – Gastronomija Bosne i Hercegovine

Pored kulturnih i istorijskih znamenitosti, posetiocima Bosne i Hercegovine će se sigurno veoma dopasti bosanska kuhinja, koja je pod velikim uticajem 500-godišnje otomanske vladavine. Bosanska kuhinja obuhvata autentične običaje laganog pripremanja i meraklijskog konzumiranja hrane, usklađene uticajima Zapada i Istoka. Bosanska kuhinja je slična turskoj, grčkoj i drugim mediteranskim kuhinjama. Međutim, zahvaljujući vladavini Austrije, u bosanskoj gastronomiji ima dosta i centralno-evropskih uticaja, sastojaka, ukusa i mirisa. Posetiocima Bosne i Hercegovine, ali i lokalnom stanovništvu, posebnu radost i zadovoljstvo predstavlja meze koje je zapravo umetnost života – laganog meraklijskog uživanja u hrani uz razgovor i piće. To često potraje po ceo dan, uz pite sirnice i zeljanice, suvo meso, sagan dolme, sudžukice kobasice, ćevape, kajmak, sir, povrće iz turšije, domaći hleb ili pogaču i druge originalne ukusne namirnice i specijalitete Bosne i Hercegovine.

U bosanskoj kuhinji se koriste začini, ali uglavnom u umerenim količinama. Većina bosanskih jela su lagana, jer se pripremaju sa dosta vode. Sosovi su potpuno prirodni i sadrže dosta sokova iz povrća. Tipični sastojci bosanskih jela su paradajz, krompir, crni luk, beli luk, paprika babura, bamija, krastavac, šargarepa, kupus, pečurke, spanać, tikvice, sušeno i sveže zrnevlje, šljiva, mleko, paprika i pavlaka. Tipična bosanska jela od mesa se obično pripremaju od junetine i jagnjetine. U većini slučajeva svinjetinu u Bosni i Hercegovini koristi hrišćansko stanovništvo. Svakako uopšte nije pametno putovati, proći kroz Bosnu ili otići iz nje, a ne probati vrhunski ukusne ćevape u somunu ili poželjne bosanske pite ili sveže ispečen burek ispod sača u gvozdenoj tavi, poslužen u nekoj od brojnih burekdžinica širom zemlje. U Bosni i Hercegovini je burek isključivo pita sa mesom, a ostalo su sirnice, zeljanice, krompiruše, dok je u drugim zemljama regiona Balkana i u Turskoj, odakle burek potiče – burek sve sto se mota u testo.

Stanovnici Bosne i Hercegovine veoma vole meso koje uglavnom stiže sveže i vrhunskog je kvaliteta, jer potiče iz planinskih predela, te se odmah oseti razlika ukusa. Originalni objekti u kojima se u Bosni i Hercegovini služe tradicionalna jela su aščinice, ćevabdžinice i buregdžinice. U tradicionalnoj bosanskoj kuhinji se za pripremu koristi i posebno posuđe, kao što su sač, peka, dagara, pršulja, lonac, tepsija itd.

Evo nekoliko bosanskih specijaliteta koje svakako treba probati : Sogan dolma – zapečeni luk punjen mlevenim mesom, Ćimbur sa suvim mesom /zapečeno seckano meso sa začinima/, Aščikadumine sarmice /palačinke punjene piletinom, sirom i kajmakom/, Begova čorba /najpoznatija juneća čorba sa povrćem/, Bosanski lonac /poznata čorba od mesa kuvana na otvorenoj vatri/, jagnjetina, sudžuk /dimljeno goveđe meso ili goveđa kobasica/, bamija /omiljeno povrće kuvano sa junetinom/, baklava, tulumba, tufahija, urmašica…… mmmmmmm  ….. Priča o baklavi na Balkanu je zapravo potvrda dobrosusedskih odnosa…

Za sada Bosna i Hercegovina ima 21 prehrambenih proizvoda sa zaštićenom oznakom porekla, geografskim poreklom ili tradicionalnih specijaliteta. U tom izboru su pojedini ćevapi, sirevi, med, kupus, maslinovo ulje, testenine, kajmak, čak i krompir ! Ali tu nisu vina i rakije. Ipak, to nisu samo proizvodi, to su priče o zemlji, ljudima koji ovde žive i baštine tradiciju. Zaštita geografskog porekla potencijalno donosi i neke konkretne koristi. Od toga da proizvodi sa zaštićenim poreklom ulaze u višu cenovnu kategoriju, da se jasno vezuju za regione iz koga potiču, čuvaju originalnost i identitet, zaštićeni su od imitacija i zloupotreba, do činjenice da doprinose razvoju ruralnih sredina i postaju konkurentniji na tržištu koje sve više ceni ono što ima dušu. Tradicionalno ne znači staro, naprotiv, znači vredno čuvanja i vredno pametnog brandiranja.

Najbolja lokalna vina Bosne i Hercegovine potiču iz Hercegovine, gde je klima izuzetno pogodna za uzgoj vinove loze. U Bosni i Hercegovini se proizvode odlične rakije od jabuke i šljive – šljivovica. Sunčana Hercegovina je oduvek nadaleko poznata po odličnim vinima….

BEGOVA ČORBA

1/2 kg kokošijeg mesa
200 g šargarepe
koren celera i peršuna
50 g bamije (vrsta mahunarke)
20 g pirinča

2 dl pavlake, 3 žumanca, sok od limuna, so

Meso i povrće stavite u vodu, posolite i skuvajte. Kada je gotovo, supu procedite, povrće i meso isecite na kocke i ponovo vratite u supu. Stavite na vatru i dodajte kuvani pirinač i bamiju. Pre serviranja u čorbu dodajte pavlaku i žumance. Prijatno !

BOSANSKA ĐULBASTIJA

550 gr mlevenog jagnjećeg ili junećeg mesa
140 gr luka
60 g belog luka
1 jaje
100 gr starog hleba
150 gr masla
150 gr brašna
aleva paprika, so, biber, malo mlevenog cimeta, klinčića i pimenta, sok od limuna

Ovo je tradicionalno jelo koje potiče sa juga Srbije gde nosi naziv ćulbastija, ali se priprema na čitavom području Balkana. Mlevenom mesu dodati sitno iseckani beli luk, jaje i natopljen hleb, posoliti i pobiberiti, dodati ostale začine. Oblikovati đulbastije širine dlana. Đulbastije uvaljati u brašno i prziti na vrelom maslu. Ispržene đulbastije položiti na tanjir, preliti pirjanim umakom od luka i aleve paprika. Pre posluživanja, preko đulbastija iscediti malo limunovog soka. Prijatno!