Planina Hajla

Planina Hajla

Hajla je planina koja se nalazi na granici između Crne Gore i Srbije – Kosova i Metohije i pripada severoistočnom vencu Prokletija. Zapravo, planinski vrh Hajle, visine 2.403 metara je najviši vrh ovog dela Prokletija, smešten između izvora Ibra i Rugovske klisure. Mnogi smatraju planinu Hajlu najlepšom planinom na razmeđi Srbije i Crne Gore…

Planina Hajla je kompleksnog sastava; čine je krečnjak i vulkanske stene koje su napravile raznovrstan reljef i seoske forme : stenoviti vrhovi, slikoviti prolazi, doline, zeleni obronci, šume, potoci. Viši planinski vrhovi su sačinjeni od krečnjaka, većinom triaskog krečnjaka /triaski pre 199-251 miliona godina/, delom od permskog krečnjaka /pre 251-300 miliona godina/ i karbonskih stena / pre 300-360 miliona godina/. Na mnogim mestima viših delova planine Hajle je krečnjak pomešan sa vulkanskim stenama. Ova mešavina krečnjaka /karbonata/ sa vulkanskim stenama je značajno uticala na raznovrsnost flore na planini Hajli. Niži delovi Hajle su sačinjeni od rožnatih stena /silikatnih stena sa raznovrsnošcu kvarca koji podseća na kremen, ali je mnogo lomljiviji/ i tufa /vulkanski pepeo stvrdnut u stenje sunđerastog izgleda/. Neki delovi planinie Hajle imaju oble padine, što je uobičajeno za planine nastale mešavinom silikata ili vulkanskog kamenja.

Tokom perioda Pleistocene /pre 1.8 miliona godina/ Hajla je promenjena mnogim glečerima koji su se spustali prema dolinama reka Ibar i Pećke Bistrice, od kojih mnogi i danas postoje na severnoj i juznoj strani planine Hajle. Severni deo planine Hajle su oblikovale mnoge pritoke reke Ibar, a južni deo su formirale pritoke reke Pećke Bistrice. Najpoznatiji deo planine Hajle je njen 10-12 km dug planinski venac, koji se pruza u obliku nežno zaobljenog slova “s”. Uopste, Hajla se pruža iznad visine od 2200 metara od planinskog prevoja Krstac /na zapadu/ do Male Gore /ili Donje ćafe/ planinskog prevoja na njenom istočnom kraju. Neki delovi Hajle imaju različita lokalna imena. Počev od njenog zapadnog dela, venac Hajle se sastoji od više delova i vrhova, kao što su na zapadu : Škreljska Hajla /Shkrel´s Hajla 2,011 m/ – Maja Dramadol /2,120 m/, Košutanska Hajla /Hajla Koshutanit – Koshutan´s Hajla/, Vranovačka Hajla /Hajla Vranovcit – Vranovac´s Hajla 2281 m/, konačno sa vrhom Hajle /2,403 m/. Vrh Hajle se nalazi na istočnom kraju glavnog planinskog venca, koji je na ovom mestu širok samo 1 metar. Pruzajući se preko severo-istočnog kraja venca i ispod glavnog vrha Hajle, nalazi se 400 metara okomita krečnjacka stena, koja je veoma pogodna za alpinistička penjanja. Ova stena Hajle je posebno opasna zimi, otvorena naletima vetra i prekrivena ledom. Ispod ove stene je zaravan na visini od 1,810 metara koji se zove Brahim breg sa izvorom i mnoštvom pastirskih kućica. Samo 30 minuta od vrha i severno od Vranovačke Hajle planinskom stazom Brahim breg – Žuti kamen – Hajla vrh, na visini od 1980 metara je mali izvor za napajanje stoke, koji se zove Biserna voda. Voda sa planine Hajle teče u dva glavna pravca – severni i juzni, sakupljajuci vodu u dve glavne reke: Ibar i Pećka Bistrica koje pripadaju dvema različitim vodotokovima : crnomorskom slivu /sve vode sa severnoh padina planine Hajle i iz reke Ibar/ i jadranskom slivu, kome pritiču vode sa juznih padina planine Hajle i reka Pećka Bistrica.

Slikoviti izvor reke Ibar /Vrelo Ibra/ se nalazi u dubokim šumama severnih padina planine Hajle, ispod njenog vrha Maja Dramadol /2120 m/, u zapadnom delu planinskog venca. Zapravo ovo nije pravi izvor reke Ibar, jer vode dolaze u ovo vrelo iz tri veća izvora i mnogo manjih sa padina Hajle, pre nego se spoje u rečni izvor. Nakon svog izvora, Ibar teče 30 kilometra juzno kroz Crnu Goru /slikoviti predeli/ pre ulaska u Srbiju. Ibar se uliva u Zapadnu Moravu, nakon 183 km toka, počev od izvora. Ibar je brza planinska reka. Jedna od njegovih najjačih desnih pritoka je Ibarac, koji takođe izvire u severnim padinama planine Hajle. Da bi se prišlo izvoru reke Ibar, mora se koristiti isti put kojim se stiže do Bandžovog sela i Bandžove planinske kuće, 10-12 km udaljenim od Rožaja. Pogled sa vrha Hajle je veličanstven i širok i pruža se prema svim pravcima, jer se najviši vrh uzdiže iznad okolnih padina i platoa bez drveća. Juna 2015. godine je počela izgradnja pešačko-biciklističke staze Rožaje – Peć, kojom se planiraju povezati teritorije opština Rožaje i Peć (Peja), izgradnjom prve prekogranične staze za planinski biciklizam i pešačenje, koja će voditi preko planine Hajle.

SHARE IT: