Muzej Vojvodine

Muzej Vojvodine

Osnivanje Muzeja Vojvodine, državne institucije od posebnog interesa, vezuje se za Maticu srpsku, odnosno “Letopis Matice srpske”, u kome se prvi put 1825. godine rodila ideja o potrebi osnivanja muzejske zbirke. Ova ideja je realizovana 1847. godine kada je osnovana Srpska narodna zbirka ili Muzeum, a nekoliko decenija kasnije, tačnije 1933. godine prerasla je u Muzej Matice Srpske. U cilju stvaranja centralnog muzeja sa delokrugom rada za celu AP Vojvodinu, Muzej Matice Srpske je reorganizovan i osnovan je Vojvođanski muzej 30. maja 1947. godine, kome je osim zadatka stručnog nadzora nad svim muzejima u Pokrajini, poverena i zaštita i staranje o istorijskim i kulturnim spomenicima i prirodnim lepotama Vojvodine.

Spajanjem Vojvođanskog muzeja i Istorijskog muzeja Vojvodine 20. maja 1992. godine nastao je Muzej Vojvodine, koga danas čini nekoliko međusobno povezanih celina: arheologija, istorija, istorija umetnosti, etnologija, konzervatorsko-restauratorska radionica, biblioteka, pedagoška sluzba. Muzej Vojvodine je smešten u dve zgrade u Novom Sadu, u Dunavskoj ulici, a ima i tri depandansa: Primenjenu umetnost u Čelarevu, Etno-kuću u Bačkom Jarku i Muzejski kompleks u Kulpinu – Poljoprivredni Muzej u Dvorcu u Kulpinu.

Zbirke Muzeja Vojvodine sadrže vredno kulturno blago iz cele oblasti Vojvodine, počev od paleolita do kraja 20. veka. Tokom perioda od nekoliko decenija dobro planiranih aktivnosti, osnovana je stalna postavka. Završena je 1990. godine, a šest godina kasnije uključene su i određene izmene. Postavka Muzeja Vojvodine nalazi se u prostoru od 2000 m² i obuhvata preko 400 000 artikala organizovanih u tri tematske grupe – arheologija, istorija i etnologija. Muzej Vojvodine otvorio je svoju obimnu stalnu postavku javnosti predstavljajući stalni razvoj dug osam hiljada godina prisustva ljudi na području Vojvodine. 6.000 eksponata arheologije (od paleolita do antičkog doba), opšte istorije i istorije umetnosti (od 15. veka do druge polovine 20. veka) i etnologije su predstavljeni na površinu od 3.000 kvadratnih metara. Stalna postavka pruža sveobuhvatnu sliku prošlosti ove oblasti duge hiljadu godina. Izloženi predmeti u Muzeju Vojvodine pokazuju postojanje ljudskih zajednica i kultura od paleolita i mezolita do prvih tragova ljudi u okolini Iriga koji datiraju pre 70.000 godina. Oni takođe prikazuju Strarčevo, Vinču i druge neolitske kulture i kulture iz Feudvara, Kaloča i Gomolave. Neki predmeti potiču iz mitskih perioda antičke Grčke, a neki predstavljaju najlepše spomenike Rimskog carstva. Postavka Muzeja Vojvodine takođe uključuje kulturne artefakte koji datiraju iz perioda migracija naroda i mešanja etničkih zajednica – Slovena, Mađara, Srba, i drugih naroda. Druga polovina stalne postavke, koja ilustruje prošlost Vojvodine od sredine 19. veka do sredine 20. veka, smeštena je u Istorijskom muzeju.

Antička zbirka Muzeja Vojvodine je jedna od najlepših kolekcija koja prikazuje brojne artefakte iz raznovrsnih arheoloških lokacija u Vojvodini, poznata po tri pozlaćene kacige iz 4. veka. Muzej Vojvodine stalno organizuje razne tematske promocije, predavanja i interaktivne prezentacije koje posetiocima najbolje pružaju uvid u bogatu baštinu Vojvodine. Poseta Muzeju Vojvodine se preporučuje svakom posetiocu Novog Sada i Srbije.

Kao jedina specijalizovana muzejska ustanova u Srbiji za istraživanje i izučavanje agrarne prošlosti, Muzej poljoprivrede je osnovan 20. januara 1993. godine. Osnivanju su prethodile višegodišnje aktivnosti mnogih stručnih i naučnih radnika. Rezultat tih aktivnosti je da Muzej pojoprivrede Vojvodine sada ima obezbeđen prostor, eksponate kao i uslove za razvoj, tako da je u relativno kratkom periodu postao institucija od izuzetnog kulturnog i naučnog značaja u izučavanju i prezentaciji agrarne prošlosti. Poljoprivredni muzej u Kulpinu čini kompleks dvoraca “Kaštel” i “Stari dvorac” koji su stavljeni pod zaštitu države kao spomenički objekti. U okviru kompleksa se, osim dva dvorca, nalazi upravna zgrada, tzv. kovačnica, konjušnica i žitni magacin. Svi objekti su namenjeni muzeološkoj upotrebi i postepeno se adaptiraju osnovnoj nameni. Rekonstrukcijom žitnog magacina Muzej poljoprivrede je dobio jedinstveni izložbeni i galerijski prostor. Muzej poljoprivrede je okružen velelepnim parkom od 5 hektara, koji predstavlja prirodni spomenik arboretum retkih biljnih vrsta. Osnovni cilj Poljoprivrednog muzeja prevashodno je da se sačuvaju od nestajanja i propadanja materijalni dokazi bogate agrarne prošlosti. Najvažniji zadatak Muzeja poljoprivrede je sakupljanje, muzeološka obrada, čuvanje i zaštita kao i izlaganje – prezentacija prikupljenog materijala.

Istorijat gajenja hmelja: U regiji Bačkog Petrovca hmelj se gaji preko 250 godina. Istorija gajenja hmelja i proizvodnje piva je predstavljena dokumentima, predmetima i fotografijama.

Istorijat gajenja konoplje: Konoplja se tradicionalno gajila u našoj zemlji. Na izložbi je predstavljeno poreklo konoplje, a preko karata, dokumenata, fotografi ja i alata za preradu ove biljke prikazano je gajenje konoplje I njena prerada u kućnoj radinosti.

Istorijat gajenja sirka metlaša: Pored prikazanog istorijata gajenja sirka metlaša, na izložbi su postavljene i metle od različitih materijala sa raznih strana sveta. Posetioci mogu videti i sve faze ručne izrade metli od sirka.

Istorijat gajenja pšenice: Izložba se sastoji iz segmenata: poreklo I širina gajenja pšenice; selekcija i selekcionari pšenice kao i tehnologije proizvodnje pšenice kroz istoriju; tradicionalna žetva i vršidba, a prikazano je i skladištenje zrna kroz istoriju. Pored dokumenata i fotografi ja izložbu čine i određene poljoprivredne alatke.

Istorijat govedarstva: Na veoma edukativan način je prikazan istorijat i razvoj govedarstva preko rodonačelnika goveda, muznih i tovnih rasa krava kao i maketa krava; tradicionalan način uzgoja goveda. Pribor za veštačko osemenjavanje, muzni uređaji kao i uzorci koji se koriste kao stočna hrana.

Istorijat mlekarstva: Obrađen je istorijat mlekarstva od praistorijskih vremena do današnjeg doba. Obuhvaćene su sve vrste mlečne stoke u svetu – nekada i sada. Tehnologija muže i prerade mleka, propraćena je dokumentima, fotografi jama, sudovima i aparatima za mužu i za proizvodnju mlečnih proizvoda.

Svinjarstvo – juče, danas, sutra: Izložba je posvećena proizvođačima svinja i svima onima koji se, direktno ili indirektno profesionalno bave, ili nameravaju da se bave ovom, za našu zemlju veoma važnom privrednom granom. Na ukupno 30 panoa sa 254 fotografi ja, uvodnim tekstovima i legendama prikazani su istorijat, razvoj, privredni značaj, mogućnosti i perspektiva svinjarstva.

Istorijat Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (1954 – 2004): Preko osnivačkih i drugih važnih dokumenata, fotografija, prikazan je istorijat i razvoj od njegovog osnivanja pa do danas.

Ostale aktivnosti Muzeja poljoprivrede: U galerijskom prostoru organizuju se likovne izložbe, gde se smenjuju izlagači – umetnici. Prostorije Velikog dvorca “Kaštela” omogućavaju organizaciju kamernih likovnih izložbi, promocije knjiga, književnih večeri i koncerata. U letnjim mesecima u parku priređuju se koncerti i pozorišne manifestacije.

SHARE IT: