Manastir Vratna

Manastir Vratna

Manastir Vratna leži sakriven između visokih stena planine Miroč, a pored same reke Vratne u Timočkoj krajini. Manastir Vratna se vidi tek kada mu se priđe sa istočne strane, na oko dve stotine metara, jer je zaklonjen visokim stenama. Manastir Vratna se nalazi u podnožju čuvenih Vratnjanskih kapija, na oko 40 kilometara severozapadno od Negotina, a dvadesetak kilometara istočno od Brze Palanke. Manastir Vratna je dobio ime po čuvenim vratnjanskim kapijama – kamenim vratima – prerastima. Prve dve kapije – Veliki i Mali Prerast se nalaze oko 300 metara od manastira, dok se treća kapija – Suva prerast nalazi na dva sata hoda uzvodno uz reku.

Osnivanje manastira Vratna se pripisuje miljeniku Kralja Milutina, arhiepiskopu Nikodimu Grčiću u 14. veku. Deo manastira Vratne, posvećenog Vaznesenju Gospodnjem je podignut 1415. godine. Manastirska crkva dužine je 16 metara, širine 7,5 a zidovi debljine 2,5 metara. Njena lađa je niska i osvetljena sa šest prozora sličnih puškarnicama, dok njenu pripratu osvetljavaju dva okrugla prozora. Građevina Manastira Vratne nije sačuvana do današnjih dana u svom originalnom-prvobitnom obliku i na pojedinim mestima su vidljivi tragovi renoviranja i doziđivanja. Većina ikona u manastiru Vratni ima rusko poreklo, a pažnju zaslužuju carske dveri iz 19. veka. U drugoj polovini 18. veka je manastir Vratna opusteo, a obnovio ga je Stanko Frajkor, negotinski oborknez. Turci su manastir Vratnu spalili 1813. godine, posle propasti i sloma Prvog srpskog ustanka, a ponovo ga je podigao Jon Tajkulica 1837. godine. Poslednji put je manastir Vratna obnovljen 1937. godine, ali su preduzete i skorašnje obnove u 20. veku.

Stariji manastirski konak Vratne ispred zvonika, podignut je 1856. godine zaslugom i trudom meštana sela Urovice, Vratne i Jabukovca. Manastir Vratna je u novije vreme prepokriven, a dozidan je i zvonik nad pripratom. Južno od crkve manastira Vratne je konak novijeg datuma. Manastir Vratna je danas aktivni ženski manastir Srpske pravoslavne crkve, koje je preduzelo obnove 2006. i 2015. godine, kada su oslikane freske. Čudotvorna ikona Bogorodice sa malim Hristom – Bogorodica Vratnjanska se nalazi na raskošnom tronu u sredini severnog zida manastirske crkve. Ova čuvena ikona je rad grčkih slikara – zografa sa kraja 17. ili početka 18. veka. Postoje brojna svedočanstva da se pred ovom ikonomu manastiru Vratni dešavaju isceljenja i bivaju uslišene molitve onima koji Presvetoj Bogorodici prilaze sa verom i ljubavlju.

Ime je manastir Vratna dobio po ogromnim, do trideset metara visokim kamenim vratima ili kapijama ‘isklesanim’ u stenama korita reke Vratne-Jabuče, koja ih je stotinama hiljada godina dubila i oblikovala. To su ustvari ostaci svodova nekadašnje pećine kroz koju je tekla reka. Postoji ukupno tri kapije odnosno prerasta – prva vrata zovu se Veliki prerast, druga Mali prerast, a treća Suvi prerast. Nedavno je manastir Vratna ograđen visokom ogradom i tako je presečen lakši prolaz do najbližih Vratnjanskih kapija, pa se do prve kapije umesto 200 metara ide nešto duže, po težem terenu.

Ceo manastirski kompleks Vratne, selo, manastir i Vratnjanske kapije, okruženi su rekama i šumama i predstavljaju jednu od najzanimljivijih turističkih destinacija Negotinske-Timočke krajine. Na livadama ispred manastira Vratne ima mnoštvo muflona kojima se lako može približiti na pedesetak metara. Mufloni se mogu videti i u šumi, dok se strmom stazom od manastira Vratna penju na Miroč, kao i do veličanstvenih Vratnjanskih kapija.

SHARE IT: