Manastir Neamt

Manastir Neamc – Njamc se nalazi u selu Vanatori, 15 km severozapadno od Targu Neamta, u blizini potoka Nemtisor, okružen zelenim brdima. Manastir Njamc – Neamt je jedan od najstarijih pravoslavnih manastira u Moldaviji, koji je bio i ostao aktivan kroz čitavu svoju istoriju, počev od 14. veka, kada je moldavski princ Stefan Veliki /Stefan cel Mare/sagradio originalnu drvenu crkvu, pripadajuću manastirskoj celini. Iako je ovde postojalo drugo mesto za molitvu, napušteno je zbog tatarskih napada i oštećeno u zemljotresu. Princ Stefan Veliki je odlučio da sagradi novu crkvu, odbivši obnovu stare bogomolje. Nova crkva je nazvana Sveto Hristovo uspenje i osvećena je 14. novembra 1497. godine.

Crkva Hristovog uspenja manastira Njamc je lepa verska građevina koja izvanredno predstavlja arhitektonski stil gradnje Moldavije – velike dimenzije, usklađen izgled, bogato ukrašene fasade. To je ujedno najveća i najimpresivnija crkva čiji je zadužbinar bio Stefan Veliki. Crkva manastira Njamc – Neamt je vremenom pretrpela brojne promene. Originalni, mali prozori su kasnije povećani, dodavanjem gotskih okvira. Krov je takođe pretrpeo promene originalnog oblika. Početkom 20. veka je crkva manastira Njamc imala kratak krov sa neoklasičnim zabatom, a toranj je krasio zaobljen vrh na krovu, sa baroknim detaljima.

Unutrašnjost crkve manastira Njamc – Neamt odlikuje dva različita ciklusa fresaka: naslikane tokom vladavine princa Stefana Velikog, u oltaru, glavnom brodu, grobnicama crkve, i freske iz perioda vlasti Petru Raresa  (1527-1546), koje pokrivaju pripratu i trem. Posetioci manastira Njamc mogu da prepoznaju dva stila slikanja fresaka, koje se razlikuju po dekorativnim odlikama i svom narativnom stilu. Postoje takođe razlike u veličini okvira u kojima su slikane kompozicije.

Manastir Njamc čuva u manastirskom muzeju bogatu riznicu religioznih predmeta i sasuda, koje su uglavnom izrađivali monasi – ikone, jevanđelja, krstovi, liturgijski pehari, vezene tkanine i drvene ili kamene skulpture. U istoj zbirci posetioci mogu da vide replike mačeva i krunu princa Stefana Velikog. Budući da je manastir Njamc bio od 14. veka središte kaligrafa i slikara izrađivača minijatura, odavde su potekle brojni rukopisi, za manastir Putnu i druge manastire Moldavije.  Otac Makarije – iguman manastira Njamc je ovde napisao Prvu Hroniku Moldavije, po nalogu vojvode Petra Raresa. Monasi manastira Njamc su imali izvanredno umeće u vezu, koristeći različite igle kojima je bilo moguće izraditi prefinjene efekte koji su izgledali kao slike. Ove bogata znanja i umeća su prenošena i razvijana i u 19. veku, ravojem tipografije. Manastir Njamc takođe ima najbogatiju biblioteku Rumunije, sa preko 18000 knjiga, među kojima je i 600 rukopisa. Vrhunac manastira Njamc je verovatno bio krajem 18. veka, kada je ovde bilo 1000 monaha.

Takođe, u istom kraju se nalazi nedavno obnovljena tvrđava Njamc – Neamt, koja je otvorena za posetioce. Najstariji deo tvrđave Njamc – Neamt je sagrađen krajem 1300-tih godina, dok je cela tvrđava proširena krajem 1600-tih godina. Tvrđava Njamc – Neamt je tokom srednjeg veka imala odlučujuću ulogu u srednjovekovnim bitkama protiv otomanskih osvajača.

SHARE IT: