Makedonska kultura

Bogata kultura Severne Makedonije se ogleda u dobro očuvanim običajima, epskim pesmama, predanjima, živopisnim narodnim nošnjama, prekrasnom izvornom folkloru i nezaboravnoj muzici, koje smatraju najboljima na Balkanu. Kulturu makedonskog naroda odlikuju tradicionalna i savremena obeležja nasleđa. Tragovi antičke Makedonije i danas su vidljivi na arheološkim lokalitetima Stobi u Velesu, Skupi u Skopju, Stibera u Prilepu, Herakleja u Bitoli, antičkom teatru u Ohridu… Makedonsku kulturu strogo određuju svenarodni karakter, kao i okruženje u kome žive Makedonci. Bogato kulturno nasleđe Makedonaca se posebno ističe u folkloru, živopisnim narodnim nošnjama, ukrasima i ornamentima gradske i seoske arhitekture, oslikanim manastirima i crkvama, ikonostasima, drvorezbariji….. Kultura Makedonaca se grubo može odrediti kao balkanska kultura, veoma bliska kulturi Srba i Bugara. Planskim naseljavanjem Albanaca i muslimana u Kosovski vilajet i duž granica Srbije, Porta je želela da razbije jedinstvo Srbije i okolnih teritorija koje su nastaljivali Srbi, a na koje je ona polagala pravo posle Berlinskog  kongresa, u prvom redu na prostore Stare Srbije i Makedonije. Današnja Severna Makedonija je stvorena na teritoriji Stare Srbije koja je vlasništvo Kraljevine Srbije, jer sve tapije na ovu milenijumsku teritoriju, od ranog srednjeg veka do AVNOJ-a ima Srbija.

Govorilo se i danas se govori da su stanovnici južnih krajeva oduvek voleli sunce. Smatralo se da je sunce takvo da ono greje sve ljude, da ono daje život, pa se tako postepeno o jugu počelo govoriti kao o zemlji sunca…. 8. septembra 1331. godine je Dušan Nemanjić seo na srpski presto. Za vreme njegove vladavine je srpska država doživela u svakom pogledu vrhunac. Društveni život je bio bogat, a dinamika društvenog života je bila najizraženija u centru Dušanove carevine – na Kosovu i Metohiji i Makedoniji. Prizren, skopje i Ser su gradovi koje je car Dušan najviše pohodio.Iz Prizrena i Skopja je vladao. Brojni manastiri, crkve i tvrđave svedoče o sjaju Dušanove vladavine…

Bogata kultura stanovnika Severne Makedonije se ogleda i u dobro očuvanim običajima, među kojima je i proslavljanje Pravoslavnog Božića. Među brojnim očuvanim kulturnim obeležjima stanovnika Makedonije je i praznovanje Pravoslavnog Božića. Makedonski Pravoslavni Božić najavljuje običaj “Koleda” koji se slavi i obeležava 5. januara. Deca idu od kuće do kuće i pevaju vesele Božićne pesme kojima najavljuju rođenje Hrista, primajući od meštana darove – voće, orahe i bombone. Kasnije uveče se stariji ljudi iz susedstva okupe oko zapaljene vatre i razgovaraju o prošloj i nastupajućoj godini. Sledeće večeri je Božic, kada se u kuću tradicionalno unosi badnjak – hrastovo drvo. Drvo u šumi seče domaćin i njegov najstariji sin, dok se kod kuće postavlja posna Božićna večera, koja je posna, ne sme imati sastojke životinjskog porekla i mora biti pripremljena na vodi, bez korišćenja ulja ili drugih vrsta masnoće. Za tradicionalnu Božićnu večeru domaćica obično peče i poslužuje ribu. Večera je poslednji dan 40-dnevnog Pravoslavnog Bozićnog posta, koji se primenjuje kao poštovanje Bogorodice koja će roditi Hrista mladenca. Badnjak – hrastovo drvo se seče na tri dela, što predstavlja Sveto Trojstvo, te otac u kuću unosi sve njegove delove. Član porodice uzima jedan deo badnjaka i stavlja na vatru da izgori. Kada je ovo obavljeno, sin i otac razmenjuju pozdrave rečima : “Dobro veče i Srećno Badnje veče“. Dok badnjak gori, u prostoriju gde se slavi Badnje veče ulaze majka i baka sa unucima. Svako unosi svežanj slame i raznosi je po podu, što predstavlja ambijent noći u kojoj je roden Isus Hrist. Kuća je ukrašena hrastovim i borovim granama, što predstavlja želje da porodica ima dobro zdravlje i dug život – “sa zdravljem jakim kao hrast i životom dugim kao njegovo stablo.”  Macedonia Travel

Makedonski Narodni Muzej & Galerija ikona

Narodni Muzej Makedonije u Skopju je podeljen u tri dela : arheološki, istorijski i ethografski /ulaznica važi za sva tri dela/. Toplo preporučujemo da ragledate etnografski deo Muzeja, jer je veoma bogat. Etnografski deo Narodnog muzeja Makedonije sadrži oko 70 originalnih narodnih nošnji iz različitih delova Makedonije, koji su svi bogato ukrašeni stilizovanim motivima i šarama. Pogledajte venčanicu iz Mavrova, koja je teška oko 40 kg, sa kapom koju mlada nosi mesec dana posle svadbe, kao simbol svoga devičanstva. Takođe su predstavljeni raznovrsni običaji, među kojima je dobra postavka modela i fotografija tradicionalne arhitekture. Arheološki deo obuhvata bogatu zbirku objekata od neolita, 5000 godina p.n.e. do 7 veka n.e. Nažalost, dosta artefakata i predmeta je vremenom odneto u Beograd i Sofiju, koji nikada nisu vraćeni u Makedoniju. Najznačajnije su Menada figurine iz Tetova, koje potiču iz 6. veka p.n.e. i preistorijske figurine Velike Majke. Jedinstvene su ikone od terakote iz Vinice /ikone poput ovih su nađene samo u Tunisu i Makedoniji/. Istorijski deo Narodnog Muzeja nije zanimljiv, iako su ovde izložene kopije fresaka iz manastira iz svih delova Makedonije /što je dobro i veoma znimljivo onima koji su zainteresovani za vizantijsku umetnost, a nemaju vreme da putuju Makedonijom/. Galerija ikona je takođe ovde i sadrži ikone iz perioda od 10. do 19. veka, među kojima su neke koje su najbolji primeri umetnosti iz čitave zemlje /uključujući Bogorodicu Pelagonitisu/, ali Galerija ikona u Ohridu poseduje mnogo lepšu i vredniju zbirku.

Makedonski film    Film “Pre kiše: 1994. godina

Ovaj film je režirao Milcho Manchevski. Sniman je u Londonu i udaljenom regionu Mariova u Makedoniji, između kamenitih visoravni i kućica u dva prekrasna, usamljena sela – Štavica i Zovik. Film “Pre kiše” je nominovan za nagradu Akademije i osvojio je Zlatnog lava u Veneciji, a odlilkuje ga muzika grupe Anastasija – sklad muzike vizantijske prošlosti, Pravoslavlja i bogatstva i raskoši etničkih makedonskih ritmova… Krug nasilja je viđen u priči koja kruži – u Makedoniji tokom rata u Bosni, Makedonci hrišćani traže albansku devojku, muslimanku, koju smatraju ubicom jednog od svojih članova. Mladi monah Kiril, zavetovan na ćutanje, pruža joj zaštitu. U restoranu u Londonu se trudna novinarka, urednik fotografije priprema za razgovar sa svojim otuđenim mužem, želeci da nastavi vezu sa svojim ljubavnikom, uglednim makedonskim fotografom, koji se upravo vratio iz Bosne, promenjenog ponašanja zbog ratnog nasilja koje je video i doživeo. Ljubavnik odlazi u svoje selo koje nije posetio 16 godina. Tamo pokušava da ignoriše gorke podele između svoje makedonske pravoslavne braće i lokalnih albanskih muslimana, kada pokušava da ih nadmaši….”Film Pre kiše” se obraća osećanju teškog iščekivanja, kada je nebo trudno od mogućnosti provale, kada su ljudi ćutljivi i očekuju tragediju čišćenja”, objašnjava pisac i reditelj filma Milčo Mančevski.

Makedonska muzika

Makedonski melos je jako pevljiv i mora da probudi emocije kod osobe koja je sluša. Muzika koja prati narodne makedonske igre je tako jaka i tako upečatljiva, da se lako zaljubite u svaku melodiju… Makedonske izvorne igre su vrlo žive i omogućavaju slušaocu/gledaocu da upozna i oseti događaje iz prošlosti, odigrane neposredno da predstave najlepši dragulj makedonskog nasleđa. Makedonski folklor najbolje opisuje izuzetno pozitivnu i suptilnu dušu Makedonaca. Makedonske narodne igre imaju važno mesto u makedonskom folkloru i muzičkoj tradiciji. Makedonske svetovne narodne igre obuhvataju igre povezane sa životom i običajima stanovnista, kao što su: borbene, svadbarske, žetelačke, ljubavne i druge.

Toše Proeski – Zajdi, zajdi

Toše Proeski i Biljana Krstić – Jovano, Jovanke

Makedonsko devojče – originalna verzija

Stani mome da zaigraš

Violeta Tomovska i Kiril Mančevski – Da li znaeš mila majko

Violeta Tomovska – Oj devojče

More sokol pie – Makedonska narodna pesma

Brala Moma Kapini – Makedonska narodna pesma

Dejgidi ludi mladi godini – Makedonska narodna pesma

Ansambl Tanec – Đurđevdan

Ansambl Tanec – Nevestinsko

Ansambl Tanec – Osogovsko Oro

Ansambl Tanec – Teskoto

Ansambl Tanec – Ohridski igri

Esma Redzepova – Na sred Skopje tapan cuka

Esma Redzepova – Đelem, đelem

Saban Bajramovic – Ne kuni me majko

Jordan Mitev – Koga trgnav Cveto vo tugjina

Jordan Mitev – Izgrej sonce vo Makedonija

Jordan Mitev – Moja Makedonijo

Jordan Mitev – Krusevska Republika

Jordan Mitev – Domakine dobri ti gosti dojdoa

Jordan Mitev – Kamenot si tezhi na mestoto

Jordan Mitev – Karolinche Karanfilche

Jordan Mitev – Na Struga dukan da imam

Blagoja Grujovski – Filizo mome

SHARE IT: