Prespansko jezero - Region Prespe
Region Prespe je madudrzavno zasticeno podrucje i ekosistem od velikog znacaja za biodiverzitet i endemske vrste u severozapadnom delu Grcke, na nadmorskoj visini od 850 metara, okruzeno planinskim vencima, koji se prostire obalama Prespanskih jezera izmedu Grcke, Albanije i Makedonije. Region Prespe je staniste vise od 1500 biljnih vrsta, 40 vrsta sisara, 260 vrsta ptica selica i stanarica, 32 reptila i amfibija i 17 vrsta riba, ukljucujuci vrste koje se nalaze samo na ovom podrucju. Mocvare regiona Prespe predstavljaju pravi raj za posmatrace ptica. U okolnim planinama zive mrki medved, vuk, ris i divlja svinja, dok je Prespansko jezero jedno od poslednjih stanista Dalmatinskog i Belog pelikana i pigmejskih kormorana u Evropi. Dva Prespanska jezera - Golemo (Veliko, Macro Prespa) i Malo (Malo, Mikri Prespa) su medusobno povezana uzanim prelazom suve zemlje i jedina su jezera Balkanskog poluostrva koja imaju ostrva. Pet ostrva - Golem Grad, Mali Grad, Pirg, Agios Achillaeos i Vidrinec se nalaze u magično lepom sklopu tri države koje dele Prespansko jezero – Makedoniji, Albaniji i Grčkoj. Prespansko jezero zauzima površinu od 294 km2, a najveća izmerena dubina iznosi 54 metara. Prespanska jezera leže u tektonskoj kotlini između planina Babe na istoku (2601m), Galičice (2288m) i Petrina na zapadu i Suve Gore (1857m) na jugu. Galicica Nacionalni Park odvaja Golemo jezero Prespe od Ohridskog jezera, koja su medusobno povezana podzemnim krecnjackim kanalima. Prespansko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 150 metara iznad Ohridskog jezera, te vode iz Prespanskog jezera stalno oticu u Ohridsko jezero. Cuveni Biljanini izvori u Ohridu su zapravo mesto na kome vode iz Prespanskog jezera oticu sa planine Galičice u Ohridsko jezero. Okolne planine su cesto visoke preko 2000 metara i omogucavaju velicanstvenu panoramu na plavetnilo Prespanskih jezera i mala naselja na njihovoj obali sa izvanrednim autenticnim restoranima i odlicnim smestajem u tradicionalnim kucama od kamena. Mirisi lekovitog bilja na planinskim livadama umiruju cula, koja su vec prociscena svezim vazduhom i izvorskom vodom. Ostvro Golem Grad je nenaseljeno, izolovano ostvro u prespanskom jezeru, veličine oko 18 hektara i obuhvata ostatke iz neolita, rimskog, antičkog, vizantijskog i otomanskog doba. Prespa je tokom istorije imala veoma vazan strateski polozaj. Tokom Rimskog carstva su kroz Prespu prolazili neki veoma znacajni trgovacki karavanski putevi, kao sto je Via Egnacija, sto je omogucilo razvoj Prespe u trgovacki centar. Duz ovog impresivno dugog rimskog puta su nastala mnogi gradovi i naselja. Zahvaljujuci svom odlicnom polozaju i velikom znacaju, Prespa je u 10. veku bila sediste vladavine Cara Samuila, koji je na istoimenom ostrvu sagradio veličanstven dvorac i istorijski znacajnu Crkvu Svetog Ahilija - Agios Achillios za svoj mauzolej. Crkva Svetog Ahilija - Agios Achilleios na Prespi je sagradena posle 983. ili 986. godine radi cuvanja svetih mostiju Svetog Ahilija iz Larise, koje je bugarska vojska donela ovde po osvajanju grada Ohrida. Crkva Svetog Ahilija je osnovana kao episkopsko sediste u kojoj je kratko stolovao Bugarski patrijarh, posle Edese. Car Samuilo se ovde predao vizantijskom caru Vasiliju II, kada je Bugarsko carstvo prestalo da postoji. Obnovom vizantijske vlasti u ovom regionu, od 1018. godine je Crkva Svetog Ahilija sluzila kao vladicansko sediste sve do prve polovine 15. veka, kada je napustena. Brojne druge crkve, isposnice i manastiri Prespe su veoma zanimljive posetiocima - Crkva Sveti German is 11. veka, prelepo oslikana freskama, nedavno obnovljena crkva Svetog Nikole iz 15. veka na kraju sela Pili, te crkva Bogorodice Porfirije na ostrvu Svetog Ahilija - Agios Achillios, crkva Svetog Atanasija - Agios Athanasios,... Jedan od najznacajnijih vizantijskih kulturnih i istorijskih spomenika na Balkanu je Crkva Svetog Dorda u selu Kurbinovu iz 12. veka. U Prespi postoji 130 arheoloskih lokaliteta iz raznih perioda razvoja materijalne kulture, oko 1000 arheoloskih zbirki, 500 primeraka kovanog novca i 450 postavki etnoloskog nasleda. Iz srednjovekovnog perioda postoje manastirski kompleks sa Crkvama Svetog Petra, Svetog Dimitrija i Vlaje. Region Prespe je najveci proizvodac jabuke na Balkanu. Jabuku iz regiona Prespe odlikuje visok kvalitet i posebna socnost. Kao gotovo u svakom kraju Balkana, region Prespe odlikuju crvene paprike, koje vise uvezane na toplom suncu kako bi se kvalitetno osusile, prozimajuci komsiluk mirisima i bojama leta. Paprika ima prirodni opustajuci sastojak, koji pomaze smanjene uznemirenosti ili depresije i ublazava nesanicu. Crvene paprike uzgajane na obalama Prespanskog jezera, svojim bogatim sadrzajem i ukusom cine osnovu za gotovo sva jela regiona, od kojih krece voda na usta. Stanovnici reigona Prespe zaista znaju malu tajnu paprike - crvene, zelene, zute, blistave i mirisne, koju treba ili ispeci ili isprziti kako bi uspesno pokazala svoj raskosan ukus. Crvene paprike Prespe prizivaju prosla vremena kada su bake sedele ispred sporeta, strpljivo ljusteci ispecene paprike, zuljeva omeksalih od ulja i dusa zasladenih mirisnom aromom... Veruje se da u Makedoniji mozete uzivati u jedinstvenom ukusa jela pripremljenih od paprike na 1000 nacina ! Prespa je postala zanimljiva turistima zahvaljujući brojnim mogućnostima za turizam na ostrvima. Postoje brojne pesacke i planinarske staze duz makadamskih puteva i sumskih staza kojima se stize do malenih, uspavanih sela, istorijskih znamenitosti ili flore i faune ovog jedinstvenog podrucja. Brojne aktivnosti na vodi su na raspolaganju posetiocima Velikog jezera Prespe: ribari svojim camcima voze posetioce od sela Psarades, dok gosti mogu na plani u Koulu tokom leta uzivati u kupanju, voznji kanua, kajaka i veslanju. Ostrvo Golem Grad, jedino u Makedoniji i redak prirodni fenomen i prava riznica prirode. Područje Prespe je sa ekološkog gledišta najčistiji deo Makedonije, jer njegova priroda izgleda sasvim netaknuta od ljudske ruke. Tokom leta temperature vode Prespanskog jezera dostiže između 18 i 24 ° C. Organizuju se programi vožnje čamcem oko ostrva, kao i razgledanje ostrva pod nadzorom Nacionalnog Parka Galičica. Beli dalmatinski pelikan, crni gavran, galeb i čaplja se okupljaju u blizini Prespanskog jezera izuzetno bogatog ribom, posebno vrstama pastrmke, šarana, crvenolikog sarana, klena, mrene i dr. U planinama oko Male i Velike Prespe živi crni medved. Lepota pejsaža, živopisna sela i bogato kulturno nasleđe, uglavnom iz vizantijskog i otomanskog perioda privlače dodatnu pažnju posetilaca. Svojom razuđenom obalom, obiljem zaliva, izvanredno čistom vodom, besprekorno očuvanom prirodom i veličanstvenim pejsažima tri Nacionalna Parka, Prespa je mesto koje se mora upoznati.
