Crnogorska kultura – folklor i muzika

Narodna muzika i muzičko stvaralaštvo Crne Gore su tokom vekova bili pod različitim uticajima, odražavajući sve elemente posebnog muzičkog izraza. Folklor i tradicija Crne Gore i Crnogoraca su imali presudnu ulogu, ali su stilska orijentacija i savremeno razumevanje muzičkih izraza prihvaćeni pod uticajem evropskih ostvarenja i naročito muzike Južnih Slovena.

Crna Gora je zaštitila nematerijalno kulturno nasleđe, tj nematerijalnu kulturnu baštinu. Rešenja su doneta za Bokešku mornaricu, Bokešku noć, Dobrotsku čipku i perašku Fašinadu, dok ćer uskoro biti zaštićeni i Kult Svetog Vladimira i umeće izrade čunova na Skadarskom jezeru.

Crnogorska muzička umetnost je povezana sa južnoslovenkim stvaralaštvom i određena folklorom, koji je tematski i sadržajem nužan za razvoj umetničkog muzičkog stvaralaštva. Kada govorimo o muzičkom izrazu, crnogorske narodne pesme su malih i kratkih formi, čiji se tekst neprestano ponavlja u kontinuitetu. To su rodoljubive pesme, pesme ponosa, tuge i radosti, koje snažno potvrđuju burnu crnogorsku istoriju. Obzirom da potiču iz seoskog ambijenta i područja malih gradskih sredina, raspon tonova u troglasju ili četvoroglasju crnogorskih pesama obično završava na drugom tonu u tonskom nizu. Najtipičnija grupa crnogorskih pesama čini seoska tradicija, koju karakteriše kratka melodija. Veza ovih pesama sa pesmama čitavog dinarskog prostora je veoma jaka, a njihov osnovni izraz je tekst, koji opisuje osećanja ili važne istorijske događaje. Jadikovanja /naricanja/ i epske narodne pesme, koje se izvode u pratnji gusala su najbolji primer sličnosti ove vrste narodnog stvaralaštva. Sledeću grupu crnogorskih pesama odlikuje duža melodija, koja ističe muzički kvalitet prilagođavanja teksta ritmu i melodiji. Melodije su povezane sa lirskim ljubavnim pesmama. One se pevaju u većem tonskom obimu, počev od petoglasja, preko šestoglasja do oktave.

Zora Ethno Group – Oj djevojko što mi reče 

Crnogorsko oro

Igra etničkih Crnogoraca se zove oro, koje je poznato u oblicima kao Crmničko Oro, Zetsko Oro, Katunsko Oro i Riječko Oro. To je više od okupljanja zajednice i igranje u njegovom najozbiljnijem smislu. Tipično je da se mladi muškarci i zene priblize i naprave krug /kolo/, pa počnu da pevaju, obično u obliku rugalice prema nekome sa druge strane i začikavaju ga da udje u kolo i počne igru.  Jedan od najhrabrijih momaka ulazi u kolo i počinje da igra u stilu imitiranja orla. Cilj je da osvoji, baš kao i u svakom modernom disko klubu. Publika odmah odgovara povratnom pesmom, koja je ili pohvalna ila ga ismeva. Uskoro se priključuje devojka, često baš lična devojka ili neka koju je privukla igra momka. Ona takodje oponaša orla, ali na mnogo elegantniji način. Publika nastavlja da bodri igrače. Kada se par umori, oni se medjusobno poljube u obraz, a drugi par uskače u kolo, dok se pevanje publike nastavlja bez prekida. Obično mladi momci završavaju crnogorsko oro igrom u dva kruga, stojeći jedni drugima na ramenima, u većem krugu, što je najprepoznatljivija scena, koja je izvanredna za fotografisanje čitave igre.

Ksenija Cicvaric – Milica jedna u majke

SHARE IT: