SRBIJA ZEMLJA CUDA - TO JE ZIVOT - DOZIVITE OSECANJA !
Srbija je prelepa zemlja brdovitog Zapadnog Balkana, medju 10 zemalja u Evropi koje morate posetiti, jer je iznad svih očekivanja jedinstveno autentičan deo jugoistočne Evrope. Srbija je riznica bogate istorije i kulturnog nasledja iz rimskog, vizantijskog, srednjovekovnog i modernog doba. Srbija je strateški i dragocen deo Balkana, pun uzbudljivih raznolikosti i prijatnih iznenadjenja, bogat tradicijom i očuvanim prirodnim i kulturnim dobrima. Lista zaštićenih kulturnih dobara Srbije obuhvata 156 nepokretnih dobara od izuzetnog značaja, medju kojima je 6 na UNESCO liste svetske kulturne baštine. Lista zaštićenih prirodnih dobara Srbije uključuje 5 Nacionalnih Parkova, 10 Parkova prirode, 14 Predela izuzetnih odlika, 72 Prirodnih Rezervata i Specijalnih Rezervata Prirode, 287 Spomenika Prirode itd... Srbija je zemlja izuzetno gostoprimljivih ljudi, zavodljivih specifičnosti, nesvakidašnjih ritmova, nezaboravnih tonova, odlične zabave i čarobnih mirisa, koje prati bogatstvo "mentalnih ukusa".
Srbija zaista ima mnogo odličnih ljudi i mesta koje treba upoznati, što je čini egzotičnom turističkom destinacijom u Evropi !
Ljudi Srbije su najbolji brand ! Mnogi za Srbe kažu da su veoma srdačni, ponosni, otvoreni, hrabri, velikodušni, preduzimljivi, brižni i izuzetno gostoprimljivi. Srbi su uglavnom "balkanske genetike", snažni, tradicionalni i veoma porodični. Srbi su često emotivni i ponosni na svoju istoriju, uz hrabro izražavanje svojih očekivanja. Zahvaljujući naslednoj genetici, Srbi su veoma izdržljivi i energični, te imaju pozitivan stav i otvoreno srce. Rade na razvoju svoje voljene Srbije i raduju se budućnosti, iako svesni problema sa kojima se zemlja suočava /15 godina izolacije je uništilo nekadašnju jaku privredu velike Jugoslavije/.
Užurbani Beograd i drugi veliki gradovi Srbije su gusto naseljeni i puni života. Noćni život je potpuno neverovatno iskustvo i redovna pojava u Srbiji, koju mnogi ocenjuju medju najboljima u Evropi. Prijatna mesta i ljudi koji znaju da uživaju ... Sa kafanama i restoranima koji "cvetaju", neverovatnim i "pulsirajućim" noćnim životom i odličnim mogućnostima za upoznavanje kulture i umetnosti, glavni grad Srbije, Beograd, je posebno zanimljiv. Beograd, medjutim, pruža i izvanredne mogućnosti za život, kao ni jedan drugi grad Zapadne i Istočne Evrope. Za Beograd i druge delove Srbije posetioci kažu da su živ/otn/i, misteriozni, pristupačni i definitivno ne-zapadni.
Van gradova, u selima Srbije je život mnogo mirniji. Seoski poslovi se obavljaju ručno, korišćenjem starog orudja i malih traktora. Ljudi koriste vreme uživajući u jakoj kafi ili domaćoj rakiji, pušeći cigarete - takva kofeinska kombinacija je mnogima omiljeni svakodnevni ritual. U seoskim područjima Srbije su život i odeća lokalnog stanovništva jednostavni i tradicionalni, kao i njihov /uglavnom spokojan/ život.
Nedelja je dan odmora, te se i oni koji nisu vernici, trude da ne rade nedeljom.
Ljudi u Srbiji /pogotovo mlade generacije/ govore engleski jezik, što olakšava komunikaciju. Turisti, posebno Amerikanci, nisu još uvek česti gosti u Srbiji, ali je stanovništvo uvek oduševljeno interesovanjem gostiju za srpsku kulturu i istoriju.
Rukovanje sa predstavljanjem ko je ko, je uobičajeni način pozdrava muških i ženskih osoba u Srbiji. Rukovanje je oblik poštovanja i čak se smatra nepristojnim medjusobno upoznavanje bez njega. Kada se osobe bolje upoznaju, poljube se tri puta pri susretu, što je u Srbiji uobičajeni pozdrav bliskih osoba i u skladu sa običajima pravoslavne vere.
Srbija je planinska zemlja, šumovitog centralnog i južnog dela teritorije od 27% ukupne površine, sa nizijom Vojvodinom na severu. Pretežno planinski, zapadni i južni deo Srbije čine delovi visokih planinskih sistema : Dinarski Alpi na zapadu, Severni Albanski Alpi i Planina Sara na jugo-zapadu i Balkanske Planine na istoku. Veći deo planinskog područja Srbije se spušta ka severu prema rekama Dunavu i Savi, koji reke Drina, Kolubara, Morava i Timok i njihove pritoke bogato navodnjavaju, čineći istovremeno i deo prirodne granice. Severoistočno leži plodna Dunavska ravnica koju napajaju reke Dunav, Sava, Tisa i Morava.
Srbija je podeljena na 29 okruga, od kojih se 5 nalazi na Kosovu, trenutno pod upravom UN-EULEX, i Gradom Beogradom. Okruzi su dalje podeljeni na 108 opština.
Stanovništvo Srbije po popisu iz 2006. godine broji 9.797.000 stanovnika koga čine uglavnom Srbi, uz albansko, madjarsko, slovačko, rusinsko, rumunsko, hrvatsko, crnogorsko i makedonsko i bugarsko stanovništvo.
Vojvodina je jedna od etnički najraznovrsnijih područja u Evropi, sa preko 25 različitih nacionalnih zajednica. Prema poslednjem zvaničnom popisu iz 2002. godine, u pokrajini zivi preko 2 miliona stanovnika sledećih nacionalnih pripadnosti : 65 % Srba, 14,3 % Madjara, 2,79% Slovaka, 2,78% Hrvata, 2,71% neopredeljnih, 2,45% Jugoslovena, 1,75% Crnogoraca, 1,50% Rumuna, 1,43% Roma, 0,97% Bunjevaca, 0,77% Rusina, 0,58% Makedonaca, 0,50% regionalnih pripadnika, 0,23% Ukrajinaca, drugih /Albanaca, Slovenaca, Nemaca, Poljaka, Kineza itd/.
Zvanični jezik je srpski, prema Ustavu Republike Srbije.
U Vojvodini su zvanični jezici i madjarski, rumunski, slovacki, rusinski i hrvatski, a na Kosovu i Metohiji albanski. Zvanično pismo je ćirilica, ali se uporedo koristi i latinica.
Vuk Stefanović Karadžić: "Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano."
Slava - krsno ime je divan izraz pravoslavne vere, koja je tako duboko usadjena u srpskoj narodnoj dusi. Slava je i narocito obelezje srpskog naroda, jer se proslavlja samo medju Srbima. Duboki smisao svecarstva lezi u onom najuzvisenijem idealu srpskog naroda - idealu svetog coveka, a to je : covek odresen od zemaljskog carstva, covek cist od nepravde i sujete, covek ispunjen ljubavlju prema Bogu i ljudima, covek neustrasiv pred smrcu, jednom recju, covek dusevan ! Kada se budu takvi sveti ljudi poceli smatrati idealom po svoj zemlji, onda ce covecanstvo biti srecno.
Slava, srpski obicaj okuplja citavu porodicu, kada je obrok pripremljen tako da ukljucuje tradicionalnu hranu : "slavski kolač" (славски колач) i "koljivo" (кољиво). " "Slavski kolač" bukvalno znaci "slavska torta", mada je on zapravo mnogo slicniji hlebu. U zavisnosti od toga da li slava pada tokom posta, slavski kolac se priprema bez jaja, maslaca i mleka. Vrh slavskog kolača je ukrasen znakom krsta "Goluba mira:" i drugim simbolima u vezi porodice. "Koljivo" (takodje i "žito") se priprema od kuvane psenice. Moze se pripremiti na raznovrsne nacine ali najuobicajeniji nacin ukljucuje orahe, orascic i/ili karanfilic i med.
Zito je simbol Hristovog Vaskrsenja i pokojnika u porodici. U zavisnosti od toga da li je slava tokom preioda posta, ostatak posta sadrzi posna jela a ne masna, stoga slave mogu biti mrsne i posne.
Na dan slave, porodica prisustvuje crkvenoj liturgiji i prima Sveto pričešće. Posle liturgije, svostenika porodica poziva u svoj dom. On sluzi malu sluzbu koja podrazumeva postovanje Sveca, blagosiljanje slavskog kolaca i koljiva, kao i paljenje slavske svece. Iako nije obavezno, cesto svestenik blagosilja kuca i obavlja malu sluzbu za pokoj preminulim rodjacima.
Najcesce slave u Srbiji su : Sveti Nikola /pada 19. decembra/. Sveti Djordje /6.maj, Djurdjevdan/, Sveti Jovan Krstitelj /20. januar/, Sveti Dimitrije /8. novembar/. i Sveti arhandjel Mihajlo /21. novembar/. Srpska pravoslavna Crkva koristi Julijanski kalendar. Julijanski kalendar je u nekim zemljama, naročito pravoslavnim, ostao u upotrebi do 20. veka kao nacionalni kalendar, ali je generalno zamenjen novijom verzijom, tj. Gregorijanskim kalendarom. Još uvek ga koriste neke nacionalne pravoslavne crkve, među kojima i Srpska pravoslavna crkva, Sveta Gora u Grčkoj i Berberi u Severnoj Africi U Srbiji, koja je, postujuci tradiciju svoje Srpske pravoslavne crkva, postovala Julijanski kao zvanicki kalendar, Nova godina je 31. decembra prvi put proslavljena 1919. godine, kada je kralj Aleksandar Karadjordjevic uveo gregorijanski kalendar kao drzavni.
