Hajla je planina koja se nalazi na granici izmedju Crne Gore i Kosova i Metohije i pripada severoistočnom vencu Prokletija. Zapravo, planinski vrh Hajle, visine 2.403 metara je najviši vrh ovog dela Prokletija. Mnogi smatraju planinu Hajlu najlepšom planinom na razmedji Srbije i Crne Gore...

Planina Hajla je kompleksnog sastava; čine je krečnjak i vulkanske stene koje su napravile raznovrstan reljef i seoske forme : stenoviti vrhovi, slikoviti prolazi, doline, zeleni obronci, šume, potoci. Viši planinski vrhovi su sačinjeni od krečnjaka, vecinom triaskog krecnjaka /triaski pre 199-251 miliona godina/, delom od permskog krečnjaka /pre 251-300 miliona godina/ i karbonskih stena / pre 300-360 miliona godina/. Na mnogim mestima viših delova planine Hajle je krecnjak pomešan sa vulkanskim stenama. Ova mešavina krečnjaka /karbonata/ sa vulkanskim stenama je značajno uticala na raznovrsnost flore na planini Hajli. Nizi delovi Hajle su sačinjeni od roznatih stena /silikatnih stena sa raznovrsnošcu kvarca koji podseca na kremen, ali je mnogo lomljiviji/ i tufa /vulkanski pepeo stvrdnut u stenje sundjerastog izgleda/. Neki delovi planinie Hajle imaju oble padine sto je uobičajeno za planine nastale mesavinom silikata ili vulkanskog kamenja.

Tokom perioda Pleistocene /pre 1.8 miliona godina/ Hajla je promenjena mnogim glečerima koji su se spustali prema dolinama reka Ibar i Pećke Bistrice, od kojih mnogi i danas postoje na severnoj i juznoj strani. Severni deo planine su oblikovale mnoge pritoke reke Ibar, a juzni deo su formirale pritoke reke Pećke Bistrice. Najpoznatiji deo planine Hajle je njen 10-12 km dug planinski venac koji se pruza u obliku nezno zaobljenog slova "s". Uopste, Hajla se pruza iznad visine od 2200 metara od planinskog prevoja Krstac /na zapadu/ do Male Gore /ili Donje ćafe/ planinskog prevoja na njenom istočnom kraju. Neki delovi Hajle imaju različita lokalna imena. Počev od njenog zapadnog dela, venac Hajle se sastoji od više delova i vrhova, kao što su na zapadu : Škreljska Hajla /Shkrel´s Hajla 2,011 m/ - Maja Dramadol /2,120 m/, Košutanska Hajla /Hajla Koshutanit - Koshutan´s Hajla/, Vranovačka Hajla /Hajla Vranovcit - Vranovac´s Hajla 2281 m/, konačno sa vrhom Hajle /2,403 m/. Vrh Hajle se nalazi na istočnom kraju glavnog planinskog venca, koji je na ovom mestu širok samo 1 metar. Pruzajući se preko severo-istočnog kraja venca i ispod glavnog vrha, nalazi se 400 metara okomita krečnjacka stena koja je veoma pogodna za alpinisticka penjanja. Ova stena je posebno opasna zimi, otvorena naletima vetra i prekrivena ledom. Ispod ove stene je zaravan na visini od 1,810 metara koji se zove Brahim breg sa izvorom i mnoštvom pastirskih kućica. Samo 30 minuta od vrha i severno od Vranovačke Hajle planinskom stazom Brahim breg - Žuti kamen - Hajla vrh, na visini od 1980 metara je mali izvor za napajanje stoke koji se zove Biserna voda. Voda sa planine Hajle teče u dva glavna pravca - severni i juzni, sakupljajuci vodu u dve glavne reke: Ibar i Pećka Bistrica koje pripadaju dvema različitim vodotokovima : crnomorskom slivu /sve vode sa severnoh padina planine Hajle i iz reke Ibar/ i jadranskom slivu, kome pritiču vode sa juznih padina planine Hajle i reka Pećka Bistrica. Slikoviti izvor reke Ibar /Vrelo Ibra/ se nalazi u dubokim šumama severnih padina planine Hajle, ispod njenog vrha Maja Dramadol /2120 m/, u zapadnom delu planinskog venca. Zapravo ovo nije pravi izvor reke Ibar, jer vode dolaze u ovo vrelo iz tri veća izvora i mnogo manjih sa padina Hajle, pre nego se spoje u rečni izvor. Nakon svog izvora, Ibar teče 30 kilometra juzno kroz Crnu Goru /slikoviti predeli/ pre ulaska u Srbiju. Ibar se uliva u Zapadnu Moravu, nakon 183 km toka, pocev od izvora. Ibar je brza planinska reka. Jedna od njegovih najjačih desnih pritoka je Ibarac, koji takodje izvire u severnim padinama planine Hajle. Da bi se prišlo izvoru reke Ibar mora se koristiti isti put kojim se stize do Bandžovog sela i Bandžove planinske kuće, 10-12 km udaljenim od Rožaja. Pogled sa vrha Hajle je širok i pruza se prema svim pravcima, jer se najviši vrh uzdize iznad okolnih padina i platoa bez drveca.