Bugarski folklor – Folklor Bugarske

Bugarska je poznata po svojoj veličantvenoj narodnoj muzici, koja je toliko svojstvena, da ju je NASA poslala u kosmos. Najživopisniji narodni festivali u Bugarskoj su u Koprivštici i Predelu. Muzikom, pesmom i igrom najbolje doživljavate jedinstvenu bugarsku narodnu umetnost. To je nezaboravni doživljaj !

Nacionalni sajam umetnosti bugarskog folklora se održava u gradu Koprivštici od 1965. godine. Svake pete godine ovaj region tokom leta postaje centar narodnog veselja. Ansambli iz svih etnografskih krajeva Bugarske učestvuju na festivalu u Koprivštici. Koncerti jedinstvenog pevanja i igranja Bugarske se organizuju na osam otvorenih scena u Koprivštici. Samo najbolji izvođači iz svakog regiona učestvuju na festivalu. Posebno je zanimljiva revija bugarskih narodnih nošnji i izložba ručnih radova i starih bugarskih zanata. Strani folklorni ansambli izvode tradicionalne bugarske igre u večernjim satima. Folklorni Festival u Koprivštici je među najživopisnijim, najuzbudljivijim i najvažnijim događajima kulturnog života Bugarske. On na jednom mestu okuplja najbolji folklor Bugarske i doprinosi njegovom očuvanju i afirmaciji širom sveta.

Tradicionalna ženska narodna nošnja Bugarske obuhvata dvuprestilchena (nošnja sa dve kecelje-pregače), sukmanena (haljina tipa ogrtača), sayana (haljina sa prorezom napred) i ednoprestilchena (jednodelna nošnja tipa kecelje-pregače). U prošlosti su ove tradicionalna narodne nošnje izradivane isključivo ručno, upotrebom mnogih komplikovanih detalja i živopisnih motiva. Tradicionalnu mušku narodnu nošnju Bugarske su činile crne i bele nošnje. Bela muška narodna nošnja se sastoji od ogrtača-haljetka, pantalona, dimija (priljubljenih i uzanih ili širokih pantalona), pojasa (širokog, tipa steznika), kaiša i gornjih delova odece od belog, ručno ispredenog materijala, punih šara. Gornji delovi odece odreduju oblik nošnje, dok njihovi ukrasi potiču od linijskih vezenih šara i gajtana (obojenih vunenih traka i pletenica) na grudima, rukavima i nogavicama. Veoma lepi primeri narodnih nošnji se nalaze u regionima Belogradčika, Trna, Loma, Botevgrada, Vratce i Nikopolja. Crna muška narodna nosnja Bugarske se sastoji od košulje, pantalona poturi (širokih pantalona), steznika, kaiša i gornih delova: jeleka, dzhamadana (prsluka), anterije (jakne sa rukavima) izradenih od crnog vunenog prediva. Poturi su široke pantalone sa bogatim ukrasima od crnih pletenica i gajtana. Najlepše narodne nošnje se nalaze u zbirkama u regionima Slivena, Jambola, Silistre i Smoljana.

Tradicionalne šopske igre odlikuju dva jedinstvena oblika – dvoglasno pevanje i epsko recitovanje. Pevači pesama Šopskog regiona – Šopluka su veoma tihog tona, što odgovara njihovoj drevnosti, a oduševljavaju svakog poznavaolca folklora širom sveta. Jedinstveni elementi šopskih igara su takozvane “natrisane” /drmanje torza/, posebno ramena i oštri pokreti igrača.

Tri glavne nasleđene kulture Bugara – tračka, slovenska i proto-bugarska su ostavile samo delimične tragove svojih pojedinačnih mitologija i verovanja. Ove drevne mitologije su se vremenom međusobno spajale, razvijale i menjale da bi nastao skup narodnih nošnji, verovanja, umetničkih oblika i oralnih tradicija koje su se održale do danas i koje jednim imenom nazivamo bugarski folklor. Selo Bačevo je dobro očuvalo autentične rituale zalivanja cveća, u kojima mlade devojke zamisle želju. Slavlje je povezano za Đurđevdanom – danom posvećenom svetitelju hrišćanske vere, koji je, po legendi, ovde živeo. U Razlogu se izuzetno poštuje ukusna domaća banica i u to ime se organizuje Banica fest, kada žene sa 50 godina iskustva u pripremi banice dele svoje tajne recepte i predstavljaju načine uvijanja testa.

Omiljeni lik bugarskih narodnih priča tokom stotina godina je bio Slaj Petar. Postao je popularan u nadmudrivanju drugih. Hajduci (visoki vojvode) su legendarni borci za slobodu, slični engleskom narodnom heroju Robinu Hudu. Neke od bugarskih poslovica najbolje objašnjavaju praktičnu stranu bugarskog duha : “pas laje da odbrani sebe, ne selo”. „Posao ostavljen za kasnije završava đavo”. Bugarsku veselu, živu i ritmičku narodnu muziku vole narodni igrači širom sveta. Ona se svira na instumentima kao što su gajde, kaval (svirala sa jezičkom i sedam rupa), gadulka (violina kruškastog oblika), tambura (žičana lutnja), tupan (kružni doboš), tarabuka ili dumbek (doboš u obliku peščanog sata). Bugarska muzika je slična turskoj ili severno-afričkoj darbuki ili grčkoj tuberleki. Savremeni instrumenti – harmonika, klarinet, saksofon – se često koriste u modernijoj muzici, koja je ogranak tradicionalne seoske muzike.

333 gajdaša – sviraca kaba gajdi svih uzrasta i iz svih delova Bugarske su zajedno uživo svirali gajde u Sofiji, pred oduševljenom publikom u maju 2012. godine, postigavši svetski rekord Najveceg gajdaškog orkestra, prema pravilima World Record Academy www.worldrecordacademy.com, kao i Guinness Book World Record za najveci broj sviraca gajdi koji su ikada istovremeno nastupali svirajuci svoje instrumente. Obučeni u tradicionalne živopisne narodne nošnje iz Rodopa, bugarski gajdaši su počeli svoj nastup čuvenom narodnom pesmom – Delyu Haidutin – koja je uključena u Voyager zlatni rekord sa pesmama i zvucima naše planete u poruku koju je NASA poslala u kosmos 1977. godine.

Bugarska narodna muzika se izvodi tokom praznika, kao što su Božić, Nova Godina, Ivanjdan i praznik Svetog Lazara, ali i tokom neobičnih obreda Nestinarstva u regionu Strandže. Nestinari – lokalni stanovnici padaju u trans igrajući na vrelom uglju, što je nalede drevnog tračkog kulta i praznik povezan sa postovanjem i proslavom Svetih Konstantila i Jelene, 21. maja. Muzika je takođe bila deo značajnih ličnih slavlja, kao što su svadbe. Pevanje je uvek bilo tradicija muškaraca i žena u Bugarskoj. Pesme su često pevale žene tokom radnih okupljanja, kao što su sedene – kojima su često prisustvovale mlade žene u potrazi za partnerom – proslavama veridbe ili zbog uživanja. Žene su imale širok repertoar pesama koje se pevaju tokom rada u polju. Mladi momci spremni na ženidbu su imali posebnu ulogu tokom igre na glavnom seoskom trgu (što je do nedavno bila glavna zabava na selu i veoma značajna društvena pojava). Igranke svake nedelje i tokom trodnevnih proslavljanja glavnih praznika, kao što je Uskrs su počinjale bez instrumentalne muzike, sa dve grupe mladih devojaka koje pevaju, od kojih jedna vodi igru do kraja. Kasnije su pristigli instrumentalni muzičari, te pevači nisu morali voditi igru. Posebna vrsta pesme, lamentiranje, se peva osim na sahranama i na ispraćajima vojnika. Bugarska narodna muzika je po svojim asimetričnim ritmovima jedinstvena u Evropi, kada muzičko izvođenje nije podeljeno jednakim otkucajima, već kraćim i dužim.

Najpoznatija narodna igra Bugarske je horo, igra u brzom vrtložnom krugu. Jedna od najkarakterističnijih odlika balkanske narodne muzike je složenost njenih ritmova, u odnosu na zapadnu muziku. Iako se koriste zapadna brojanja, kao sto su dve, tri i četiri četvrtinke, muzika Balkana takođe obuhvata brojanje sa 5, 7, 9, 11, 13 i 15 udaraca u ritmu, koji ponekad naziva “asimetričkim ritmom”. On se često može razumeti kao spoj grupa brzih i laganih udaraca. Na primer, kolo lesnoto (lako-jednostavno) ima ritam od 7 udaraca, sa naglašavanjem prvog, četvrtog i šestog udarca. On se može podeliti u tri grupe, laganu grupu 3 udarca i dve brze grupacije od 2 udarca, često ispisan kao 3-2-2. Svaki osnovni oblik narodne igre koristi jedinstveni spoj ovih ritničkih oblika. Neki primeri su rachenitsa, koja se obično izvodi na koncertima (7 udaraca podeljenih u obliku 2-2-3), paidushka kolo (5 udaraca podeljenih u obliku 2-3), eleno mome (7 udaraca u redosledu 2-2-1-2), kopanitsa (11 udaraca u obliku 2-2-3-2-2) i Bucimis (15 udaraca u redosledu : 2-2-2-2-3-2-2), i pravo horo, koji može biti ili standardni ritam četiri četvrtinke 4/4 ili šest osminki 6/8. Neki ritmovi sa istim brojem udaraca se mogu podeliti na različite načine, na primer, ritam od 8 udaraca se može podeliti u 2-3-3, 3-2-3, 3-3-2, 2-2-2-2, 2-2-4, 2-4-2, 4-2-2, ili čak 4-4. Ova terminologija je surovo pojednostavljenje, koje ne koriste muzičari Balkana, jer ne zahvata svu suptilnost balkanskih ritmova.

Petrunino Horo Dance

Dzangurica Horo Dance

Sofia area dances

Atanas Todorov – Bulgarian bagpipes

Song from Rhodopes of Bulgaria

Rhodope Song of Zlatograd

Bistritza – Ancient Dances and Rituals from the Shopluk region

 

SHARE IT: