Bugarska kuhinja – Gastronomija Bugarske

Bugarsku kuhinju određuje njeno bogato i dobro očuvano kulturno nasleđe. Bugarska kuhinja je izvanredno raznovrsna, zahvaljujući relativno toploj klimi i raznovrsnoj geografiji Bugarske, koja omogućava izuzetno povoljne uslove za uzgoj raznovrsnog svežeg povrća, biljaka i voća. Teško je zamisliti tradicionalni bugarski praznik bez bogato postavljenog stola, sa ukusnim jelima, što je simbol plodnosti ove zemlje, dobrog zdravlja i blagostanja. Hrana u Bugarskoj je šarolika mešavina lokalnih i stranih uticaja. Bugari koriste namirnice i yačine na jedinstveni bugarski način. Većina bugarskih jela je pečena u pećnici, kuvana na pari ili pripremljena u obliku čorbi. Prženje hrane nije uobičajeno u bugarskoj kuhinji, ali grilovanje tj. roštiljanje – posebno razlovrsnog mesa – praktikuju mnogi u Bugarskoj.

Meso – posebno svinjsko i jagnjeće su značajne namirnice za pripremu brojnih bugarskih jela. Svinjsko meso se u bugarskoj kuhinji najćešće koristi, te pileće i jagnjeće. Ćufte i ćebapče su najpoznatiji mesni proizvodi u Bugarskoj, koji se pripremaju od mlevenog svinjskog i junećeg mesa, uz dodatak začina. Ćufte i ćebapče se pripremaju u različitim oblicima i sa raznovrsnim začinima, tradicionalnim načinom pripreme – na roštilju. Ćufte i ćebapče, sa prilogom od paradajza, krastavca, pečenim krompirom ili sa nekom salatom su omiljeni bugarski specijalitet. Meshana skara sa ljutenicom – rostilju se dodaju tradicionalni začini i ukusi paradajza, paprike, patlidzana, luka, belog luka i crnog bibera. Čorba od škembića (shkembe chorba) se često priprema u Bugarskoj, te raznovrsni aspici posuti sirom i izuzetno ukusna dimljena kobasica lukanka. Ostala popularna jela u Bugarskoj su orijentalnog porekla – musaka, đuveč, kiseli kupus sa svinjskim ili jagnjećim mesom i krompirom, paradajz sa sarmom, paprike ili kupus punjen svinjskim mesom i pirinčem. Šopska salata, sveža salata od paradajza, krastavca, jogurta, ljutenica i feta sir – koji u Bugarskoj zovu sirenje – i kazunak predstavljaju posebne karakteristike bugarske kuhinje.

Tradicija bugarske kuhinje, nastala kroz generacije je sačuvala neke posebne odlike u načinima kuvanja, sa upotrebom dosta svežih proizvoda i jedinstvenim začinima – većinom pripremljnih ili izdvojenih iz lekovitog bilj, sa značajnim lekovitim svojstvima. Čorba od sočiva je bugarski tradicionalni specijalitet, kao i banica, tj. pita sa sirom. Najpopularnija hrana u Bugarskoj je jogurt, koji njenim stanovnicima daje dugovečnost i vitalnost. Jogurt je osnovni mlečni proizvod koji se služi uz skoro sva jela u Bugarskoj. Bugari počinju da koriste jogurt sa tri meseca života, a jogurt pomešan sa vodom i kockicama leda je omiljeno piće tokom leta. Zeleni sir iz regiona Tscherni vit predstavlja bugarski jedinstven proizvod, koji je jedini tradicionalni sir u kalupu na Balkanu. Tradiciju proizvodnje ovčijeg sira čuva i neguje gradonačelnik sela, Tsvetan Dimitrov, koji je zaista posvećena ličnost. Moguće je stići ovde autobusom, ali je potrebno promeniti autobus u gradu Tetevenu. U selu postoji lepa kuća za odmor i na raspolaganju je posetiocima koji odluče da otkriju ovaj jedinstveni proizvod i ponos regiona Loveč i Bugarske.

Drugi značajan prehrambeni proizvod Bugarske je hleb, koji se obično nabavlja svež, svakoga dana. Omiljen obrok u Bugarskoj je kriška toplog hleba, prekrivena feta sirom i režnjevima svežeg paradajza. Orijentalni slatkiš baklava /slojevi kora od testa sa orasima, potopljeni u slatki sirup/ i slični omiljeni deserti se obilno koriste u Bugarskoj. Bugarska kuhinja je takođe poznata po izvanrednom kvalitetu mlečnih proizvoda i raznovrsnih salata, mineralnoj vodi, osvežavajućeg, blago mineralizovanog ukusa, kao i obilju vrsta vina i lokalnih alkoholnih pića, kao što su rakija, mastika i menta. Bugari vole da popiju jaku kafu, koju nazivaju turskom kafom.

Vino je oduvek proizvođeno i konzumirano u Bugarskoj. Tračani, najstariji narod na ovim prostorima su bili najpoznatiji proizvođači vina u antičkom periodu. Vino se smatralo ogledalom duše, koje opušta unutrašnju, skrivenu i pravu prirode ljudskog bića. Vino je Tračanima oduvek predstavljamo početak i kraj svega u životu, i posle njega …..Tradicija proizvodnje vina u Bugarskoj je i danas veoma uspešna. Bugarska izvozi vina širom sveta i do 1990. godine je bila drugi izvoznik u svetu po količini flaširanog vina. 2007. godine je u Bugarskoj proizvedeno 200000 tona vina, čime je ova zemlja bila na 20. mestu u svetu po proizvodnji. Među najpoznatijim sortama lokalnih vina su Dimiat, Mavrud, Red Misket, Rouen, Rubin, Melnik 55, Shiroka Melnishka Loza, Pamid. Mavrud je crvena sorta grožđa koja potiče iz tračkih nizija južne Bugarske i danas predstavlja jednu od najstarijih sorti u svetu. U južnom delu Bugarske, oko velikodušno osunčanog Melnika, uzgaja se grožđe koje u sebi sadrži bružnost jutra, toplinu dana i ljubav večeri. Jedino u ovom regionu uspevaju svetski čuvene drevne sorte grožđa širokolisno melničko vino i Keracuda. Mnogo je priča i legendi o ovim vinima, nastalih od vrednih ruku vinogradara, koji ih, uz svoje enologe, govore posetiocima tokom poseta lokalnih vinarija i u Muzeju vina u Melniku.

Po legendi, grožđe je nazvano po hrabrom mladiću Mavrudu, koji je ubio razjarenog lava koji je napadao njegovo selo. Kan Krum, omražen u narodu po svojoj odluci da se uništavaju vinogradi je od Mavrudove majke tražio objašnjenje zašto je mladić tako neustrašiv. Majka je odgovorila da je razlog hrabrosti momka to što je krišom čuvala čokot vinove loze, od koga je proizvodila vino koje je njenom sinu omogućilo snagu i hrabrost. Kan je zadivljen naredio novi zasad vinograda i nazvao sortu grožđa po mladiću Mavrud.

Manastirski Đuveč – recept našeg sjajnog partnera Turoperatora ALTOURS Bugarska

Recept za 4 – 5 osoba :

  1. – 1 kg dinstanog junećeg ili svinjskog mesa
  2. – 4 srednja paradajza
  3. – 120 gr pečuraka
  4. – 1 šoljica pirinča
  5. – 1 crni luk
  6. – 150 gr maslina
  7. – 1 veza peršuna
  8. – 2 kašičice biljnog ulja
  9. – 25 gr maslaca
  10. – 1 kašičia šećera
  11. – 2,5 šoljice buljona
  12. – crni biber, paprika i so

Priprema manastirskog đuveča – iseći meso na kocke ili male komade i zapeći ga na malo ulja u tiganju oko 5 minuta. Dodati iseckan luk, buljon i papriku i 5 minuta kasnije dodati pečurke i pirinač, pa lagano kuvati oko 15 minuta. Dodati isečen paradajz i so po ukusu, maslac, kašičicu šećera i kuvati još 5 minuta. Zagrejati rernu na 190 stepeni. Prebaciti sadržaj iz tiganja u tepsiju ili dublju posudu za pečenje i zapeći jelo oko 30 minuta. Posuti iseckanim peršunom i biberom pre služenja.

Bugarski Patatnik ili patetnik

Sastojci za 4 – 5 osoba :

– 3 velika krompira
– 1 velika glavica crnog luka
– 1,5 šoljica brašna
– 0,5 šoljice ulja
– 3 jaja
– 1 kašilica soli
– 0,5 kašičice crnog bibera

– 2 kašike tople vode

– 1 pakovanje kvasca

Priprema bugarskog patatnika – u maloj posudi razmutiti kvasac sa vodom i ostaviti 10 minuta da uskisne. Izrendati krompir i luk i staviti ih u veliku posudu. Pomešati kvasac sa ostalim sastojcima. Sipati smesu u tepsiju i ostaviti da se podigne na toplom mestu oko 1 sat. Peći u zagrejanoj rerni na tempearaturi oko 200 C oko 50 do 60 minta, dok gornja strana ne dobije smeđu boju. Patatnik je veoma ukusno jelo.

Patatnik je tradicionalni bugarski specijalitet od krompira, koji je uobičajen u području Rodopskih planina, u centralno-južnom delu Bugarske. Bugarski Patatnik se priprema od rendanog krompira, luka, soli i nane. Svi sastojci se pomešaju i kuvaju na laganoj temperaturi. Meso, sir – beli, pastirski sir ili jaja se takođe mogu dodati. Neki takođe dodaju ruzmarin i paprike. Patatnik je tradicionalni bugarski specijaltet sa područja Rodopa i okoline, iz Banskog i Pirina, do Smoljana i Zlatograda, te istočno do Černičeva. Ime specijaliteta potiče od lokalnog naziva patata – potato, sa slovenskim nastavkom za određenje muškog roda – nik.

 

SHARE IT: